Dug i naporan dan na poslu, gužva u saobraćaju, kasna večera posle koje vas očekuje ozbiljan i težak domaći zadatak deteta ili razgovor sa partnerom o problemima na radnom mestu… Svi smo bar jednom imali ovakav stresan dan posle kog san jednostavno ne dolazi na oči.

Svedoci smo brzog života kada je ovakvih uznemirujućih dana sve više. Kada padne noć, umesto da se smanjuje, naša razdražljivost raste, a mi je pojačavamo „opuštanjem“ kraj televizora ili na Internetu. Neretko se dan završava sa mobilnim telefonom u rukama i neobaveznim pregledanjem društvenih mreža.

Da li je to način da se završi naporan ili bilo kakav dan? Kakav je naš san posle toga?

Da li spavamo dovoljno?

Bez obzira na to da li vodimo lagodan ili stresan život, činjenica je da bi bez sna naš život bio nemoguć. Koliko je sati sna potrebno čoveku da bi sačuvao zdravlje i ravnotežu u organizmu?

Stručnjaci su uglavnom stava da to treba da bude onoliko koliko je osoba navikla, ali predlažu optimum od 6 do 8 sati. To je upravo onoliko vremena koliko većina ljudi u snu provede, mada je starijim osobama za odmor dovoljno i pet sati. Sa druge strane, novorođenče u prvom mesecu života spava i do 21 sat.

Zbog brzog i neuravnoteženog dnevnog ritma sve više je ljudi koji imaju poteškoća da utonu u san ili pak ozbiljnijih problema poput nesanice. Lekari preporučuju da se u tom slučaju promeni dnevna rutina ili pak uvedu večernji rituali pred spavanje, poput slušanja umirujuće muzike ili čitanja.

Od pomoći mogu biti i kapsule sa matičnjakom i valerijanom, koje ne samo da olakašavaju uspavljivanje, već i povećavaju kvalitet sna. Treba izbegavati gledanje televizije neposredno pred spavanje ili odlazak u krevet sa mobilnim telefonom.

Šta je to nesanica?

Većina ljudi iskusi nesanicu bar jednom u životu, ali zbog individualnih navika u spavanju njeni simptomi variraju. Nesanica ili insomnija najčešće se ogleda u nemogućnosti da se zaspi, preranom buđenju ili pak buđenjima u toku noći na najmanje spoljašnje nadražaje posle kojih slede dugi periodi bez sna. Sve ove simptome prati umor preko dana i želja za spavanjem.

Nesanica se javlja kao posledica stresnog stanja, psihičkih opterećenja, nervoze, anksioznosti i različitih strahova, uključujući i strah od spavanja. Može biti i prateća pojava kod zapadanja u depresiju ili pak izazvana bolestima poput ateroskleroze, Alchajmerove bolesti ili problema sa varenjem i disanjem.

Ljudi koji prekomerno unose kafu, čaj, nikotin, pa i vitamin C takođe mogu da pate od nesanice.

Šta se dešava u našem telu dok spavamo?

Iako svi mislimo da znamo sve o snu i spavanju, čini se da smo zaboravili na njegov značaj za naše zdravlje. Čovekova potreba za spavanjem je fiziloške prirode. San jeste fiziološko stanje koje podrazumeva privremeni, trenutni i povratni prekid budnosti.

To je pre svega period odmora naših organa. Kada spavamo svi organi usporeno rade. To znači da je usporen rad srca, snižen arterijski krvni pritisak, kao i da se sva tkiva u ovom periodu obnavljaju.

Dok spavamo, toksini se eleminišu iz našeg organizma, a mrtve ćelije se zamenjuju novim. Neke funkcije našeg tela se menjaju tokom sna – lučenje hormona rasta i polnog sazrevanja se povećava, kao i aktivnost štitne žlezde. Sa druge strane, smanjuje se lučenje pljuvačke u usnoj duplji ili pak sekrecija u nosu i ždrelu. Nepromenjen ostaje rad organa za varenje. San je odmor i za naš mozak, mada on i tada radi i to tako što povezuje u jednu veliku i logičku celinu sve ono što smo proživeli i doživeli u toku prethodnog dana.

Čudotvorna moć sna pre ponoći

Pored toga što je važno koliko dugo spavamo, od izuzetne važnosti je i to kada spavamo. Mnogobrojna ispitivanja potvrdila su razlike između dnevnog i noćnog sna, dajući prednost noćnom spavanju, i to onom koji počne pre ponoći.

To je zbog toga što se u periodu od 23h do 3h luči hormon sna melatonin. Ovaj hormon je glavni regulator našeg unutrašnjeg sata koji određuje kada ćemo zaspati, a kad se probuditi. Luči ga epifiza ili pinealna žlezda koja se nalazi pored srednjeg mozga i veličine je zrna graška.

Kada je mračno, epifiza luči više melatonina, dok se njegova prozvodnja po svetlu smanjuje. Zbog toga će manje izlaganja suncu po danu, a veća izlaganja svetlima noću značajno poremetiti ciklus melatonina u našem telu.

Pored toga što reguliše kvalitet sna, melatonin igra veliku ulogu i u borbi protiv viška slobodnih radikala u organizmu. Slobodni radikali nastaju usled nezdravih navika poput nedovoljno spavanja, loše ishrane ili fizičke neaktivnosti. Oslobađanjem organizma od slobodnih radikala, ostavljamo manje mogućnosti za kancerogene bolesti, kardiovaskularna oboljenja ili za nagomilavanje masnoća u krvnim sudovima.

Tamo gde je nivo melatonina smanjen opada kvalitet sna, a rastu prilike za nesanicu.

Koji su prirodni lekovi za nesanicu?

U prirodi postoji mnogo delotovornih biljaka protiv nesanice, poput lipe, matičnjaka, lavande ili nane. Priprema ovih prirodnih lekova ne oduzima mnogo vremena, a većina se unosi neposredno pred spavanje u vidu čaja. Matičnjak i odoljen se unose u kapsulama, dok se tinkture hmelja i Hristovog venca unose u vidu kapi.

Priprema čajeva od nane, lavande ili lipe je jednostavna, a najznačajnije je da se pronađu sušeni cvetovi odgovarajućih biljaka i ostave da odstoje u ključaloj vodi. Cvetovi gorke pomorandže treba da stoje u vodi oko 20 minuta, cvetovi lavande 5-10 minuta, a isto toliko cvetovi lipe i nane. Veoma je važno da se u datom trenutku koristi samo jedna od biljaka. Pored navedenih, u lečenju nesanice pomažu i bela kopriva i kamilica koje imaju blago sedativno dejstvo.

Uz lekovito bilje valjalo bi potražiti rešenja i u promeni ponašanja i navika. Umesto gledanja televizije uvedite šetnju na otvorenom svake večeri, ali bez napornih fizičkih ili mentalnih aktivnosti neposredno pre odlaska u krevet.

Vežbe za opuštanje poput joge takođe mogu imati efekta. Pametno je da odlazite na spavanje i ustajete u isto vreme svakog dana, pa i vikendom. Umesto mobilnog telefona u krevet ponesite knjigu. Setite se, izbegavajte spavanje preko dana, jer je noćni san put do vašeg zdravlja.