U situacijama kada treba prekinuti jednosmerne struje i naponi kao prekidački mogu se efikasno koristiti tranzistori. U ovim slučajevima može da bude velika frekvencija prekidanja. A kada je u pitanju naizmenična struja takođe za prekidanje struje mogu da se koriste tranzistori, ali je veoma komplikovana sama struktura prekidačkih kola. Pritom, elektronika je kontrolna i ona upravlja procesima otvaranja i zatvaranja prekidača, pa se u tu svrhu često koriste i druge komponente. Continue reading „Najčešća upotreba releja“ →

Rođenje bebe i dolazak kući iz porodilišta stavlja različite izazove pred roditelje. 

Continue reading „Nega bebe od prvog dana“ →

Lepe vesti – prinova stiže. I naravno vlada euforija, sreća i radost. Praktično vas samo nekoliko do mesec dana deli do tog čarobnom momenta. Continue reading „Prinova stiže – šta je prvo što ćete morati da pripremite“ →

Svaka nova sadnica koju ste pomislili da kupite, mora na neki način da prođe neku vašu kontrolu. Ukoliko se dugo bavite ovim poslom, onda verovatno i sami znate da procenite rizike i šta je nešto što je dobro, a čega bi trebalo da se klonite. Međutim, ukoliko ste početnik u poslu onda je jako važno da znate što više detalja i informacija. Od zemlje za cveće, potrebnog zemljišta za sadnju voća i povrća, sve treba dobro promisliti i napraviti prave korake. U nastavku navodimo sve one finese koje će vam možda značiti ukoliko ste planirali da zasadite neke sadnice voća.  Continue reading „Osnovne stvari koje treba da znate  o voću koje planirate da gajite „ →

Da li je u našim genima zabeležen trag narodne muzike, boemstva, domaće rakije i harmonike, pa gde god pošli uvek se vraćamo u kafanu? Ili smo ipak u međuvremenu otkrili drugačiji zvuk, i nov način provoda koji nam se brzo uvukao pod kožu pa sada ne možemo da odolimo đuskanju na popularnim splavovima.

Kako odabrati između splava i kafane, i kako odrediti šta je bolje? Da li je to uopšte moguće? Pročitajte u tekstu koji sledi.

Kako su splavovi stekli popularnost?

Čim temperature postanu visoke, a letnje noći kratkog daha, za noćni izlazak se bira lud provod na beogradskim splavovima. Leto u gradu ima posebnu čar za sve ljubitelje splavova, jer reka postaje centar dešavanja u Beogradu. Na splavovima se može ispijati popodnevna kafa, piti koktel predveče, a onda se preseliti u neki od spavova gde žurka traje do sitnih sati.

Sve ove mogućnosti učinile su splavove izuzetno popularnim mestima za izlazak tokom leta. O njihovoj popularnosti govori i činjenica da se vrata splavova često zatvaraju tek sredinom jeseni, u zavisnosti od vremenskih uslova. Spavovi će vam doneti more u grad, doneće tropsku atmosferu, kao i najveseliju žurku uz različitu vrstu muzike.

Splavove posećuju ljudi različitih afiniteta, pa ćete tako na Savi i Dunavu pronaći čitavu malu oazu različitih zvukova i ritmova – veliki broj splavova poređanih jedan do drugog iz kojih se čuje elektronska ali i domaća muzika.

Zašto volimo kafane i po čemu su jedinstvene?

Kafane rade tokom cele godine. Od januara do decembra se peva, igra, penje na kafanske stolove, piju se omiljena pića i veseli se sa dragim ljudima. Od starih rustičnih kafana, gde se može i dobro pojesti, preko tamburaša i domaćeg vina na Skadarliji, pa sve do novijih kafana koje imaju tendenciju da privuku i mlađe posetioce, kafane imaju svoje verne goste, koji uvek traže mesto više.

Ako bismo morali da odgovorimo na pitanje po čemu je to kafana jedinstvena rekli bismo po tome što se radi o provodu sa dušom. Iako su današnje kafane znatno drugačije od onih koje su postojale nekada, vrednosti kroz ovu vrstu provoda nisu se mnogo menjale.

Kafana znači tradicija, prijatelji, bliskost, domaće i poznato. Zato je odlasku u kafanu teško odoleti. Čak iako u vašu definiciju dobrog provoda ne spada kafana kao takva, kada jednom sasvim slučajno “zalutate” među karirane stolnjake i domaći ritam, i kada se opustite sa dragim ljudima osetićete posebnu toplinu oko srca.

Kafane nas podsećaju na ono što je bilo, podsećaju nas na naše roditelje, bake i deke i to kako su oni provodili. Osim toga one su naše kulturološko nasleđe, pa imaju posebno mesto u noćnom provodu prestonice.

Po kojim kriterijumima upoređivati kafanu i splavove?

Koji nam to kriterijumi govore o kvalitetu provoda, i kako ćemo odrediti gde se veći broj ljudi uputi tokom vikenda? Jedan od kriterijuma bi bili afiniteti. Oni koji vole elektronsku muziku i koji uživaju u”tvrđem” zvuku neće odabrati kafanu kao prvu opciju. Takođe, oni koji nisu ljubitelji muzke uživo, zasigurno će preskočiti provod u kafani.

Zapravo, možemo reći da kafana po pitanju muzike neguje određeni zvuk, a da splavovi u ovom aspektu zadovoljavaju mnogo više muzičkih ukusa. To je zato što se drugačija muzika pušta od splava do splava, pa se tako sa jednog mesta može čuti rok svirka, dok se sa drugog čuje domaća muzika. Dakle, po ovom kriterijumu poeni odlaze splavovima.

Ipak, kada je u pitanju vremenski raspon, splavovi su dostupni samo tokom letnje sezone, dok se u kafanu može otići tokom cele godine, pa bi u ovom slučaju pobedu odnela kafana.

Splavovi ili kafane – kako doneti krajnji sud?

Tokom juna, jula i avgusta reći ćemo da splavovi odnose pobedu. Prevagnula je raznovrsnost po pitanju muzike i načina provoda, kao i očaravajući utisak žurke na otvorenom koji nam splavovi omogućavaju.

Ipak, ukoliko gledamo celokupnu sliku, i običaje koji nas prate decenijama, kafanu ćemo morati da stavimo na prvo mesto. Ipak je reč o instituciji kojoj su bili verni i oni mnogo pre nas, a biće joj verne i generacije koje dolaze, makar je menjali i prilagođavali današnjem vremenu.

Fragmente kafane srešćemo i na splavovima i u klubovima, i u našim domovima na porodičnim proslavama. Ona predstavlja čitav jedan skup običaja i ponašanja prilikom zabave i razbibrige, i kao takva je deo nas bilo da smo njeni ljubitelji ili ne.