Ukoliko govorimo o prevođenju tekstova o informacionim tehnologijama, trebalo bi najpre razjasniti ovaj široko korišćeni termin.
Pod informacionim tehnologijama podrazumeva se razvijanje, održavanje, korišćenje ili proučavanje sistema (prvenstveno kompjuterskih ili telekomunikacionih) za čuvanje, korišćenje i elektronski posredovan prenos informacija.
Ovaj termin se najčešće koristi kao sinonim za računare i računarske mreže, ali obuhvata i druge tehnologije prenosa informacija, kao što su televizija ili telefoni. Američko udruženje informacionih tehnologija definiše informacione tehnologije kao proučavanje, osmišljavanje, razvoj, primenu, korišćenje, podršku i upravljanje informacionim sistemima zasnovanim na računarskim mrežama.
Kompjuterske tehnologije predstavljaju osnovnu potrebu vladinih, zdravstvenih, školskih i mnogih drugih vrsta organizacija, osim pojedinaca, te stoga predstavljaju nezaobilaznu oblast proučavanja. Danas su kompanije koje se bave informacionim tehnologijama nezaobilazni lideri na svetskom tržištu (npr. Apple, Samsung, Foxconn i Amazon) i čine deo tzv. tech sector ili tech industry iliti tehnološke industrije, a stopa zaposlenosti ukupnog svetskog stanovništva u ovom sektoru porasla je od 90-ih godina prošlog veka do danas skoro tri puta.
Ovi podaci dovoljni su da ukažu na značaj informacionih tehnologija, a samim tim i na značaj prevođenja tekstova u ovoj oblasti.
Informacija je oduvek, a naročito u današnje vreme izuzetno brzih i nepredvidljivih promena na tržištu, predstavljala izvor moći, zarade i često tržišne prednosti. Otuda neprevaziđen značaj sistema za čuvanje, distribuciju i povraćaj informacija, a samim tim i značaj prevodilačkih usluga o informacionim tehnologijama, za komunikaciju na međunarodnom nivou, kao deo danas neizbežnog procesa globalizacije.
Svaki prevodilac koji namerava da prevodi tekstove o informacionim tehnologijama mora imati na umu obeležja i značaj takve tematike.
Pošto su u pitanju uže stručni tekstovi, on mora dobro poznavati kako izvorni, tako i ciljni jezik, a naročito posedovati znanje iz oblasti kompjuterskih tehnologija.
Međutim, specifičnost, a donekle i olakšavajuću okolnost, prevođenja tekstova o informacionim tehnologijama predstavlja to što se u njima veoma učestalo koriste tzv. internacionalizmi, ili međunarodne pozajmljenice, dakle reči koje u više jezika imaju skoro isti oblik i isto značenje (uz neznatne razlike u nastavcima koje, međutim, ne menjaju etimologiju ili koren same reči, a predstavljaju proizvod prilagođavanja te reči fonetici datog jezika).
Njihovo poreklo nalazimo često u latinskom ili grčkom jeziku, dakle klasičnim jezicima, i ne prevode se posebno, već u više jezika imaju isto značenje.
Velika učestalost internacionalizama u tekstovima o informacionim tehnologijama (i sam termin informacione tehnologije predstavlja primer takvog nečeg, npr. Informational technologies – informacione tehnologije – Tecnología de la información – tecnologia informatica itd.) predstavlja mesto oslonca za prevodioca.
Tehnike prevođenja IT tekstova
Pri prevođenju tekstova o informacionim tehnologijama, kao uostalom i prilikom prevođenja bilo kog usko naučnog teksta, prevodilac mora težiti preciznosti, jasnosti i sažetosti izraza.
To podrazumeva izbegavanje dvosmislenosti.
Tekstovi o informacionim tehnologijama često su suvoparni i uže stručni. Da bi izbegli monotoniju ponavljanja nekih reči, prevodioci često pribegavaju korišćenju sinonima koji odražavaju bogatstvo njihovog rečnika.
To, međutim, u oblasti informacionih tehnologija ponekad predstavlja rizik, jer sinonim može posedovati dvosmislenost (ili višesmislenost) koju originalni termin ne poseduje. Dakle, korišćenje tehničkih termina i to uvek u jednom te istom obliku, često je neizbežno, zbog čega nije moguće postići stilsku varijabilnost i iznijansiranost, kao u prevođenju književnih ili nekih drugih vrsta tekstova.
Zbog toga bi prevodilac trebalo da poseduje izvesnu naučnu podlogu iliti poznavanje ove oblasti, kako bi mogao da slobodno koristi različite termine, izbegavajući time monotonost izraza, a da pri tom ne sklizne u grešku.
Običan prevodilac, a pod njim podrazumevamo prevodioca koji nije specijalizovan za ovu oblast, ne može da razazna tanane semantičke nijanse između termina koji deluju kao sinonimi, a zapravo to nisu. Primer su web design i web development, ili u prevodu web dizajn i razvoj web sajtova.
Zbog toga je ponekad preporučljivo, a i dešava se u praksi, da prevodioci tekstova o informacionim tehnologijama budu upravo stručna lica iz te oblasti, koja su značajno usavršila svoje poznavanje stranog jezika, bilo zahvaljujući samoobrazovanju, bilo životu u inostranstvu.
Mada će jedan inženjer informacionih tehnologija retko biti u stanju da pronikne u finese jezičkog izraza, da izgradi gramatičku strukturu i stilski uobliči tekst poput filologa, on će ipak biti u stanju da mnogo bolje sagleda samu tematiku od filologa i izbegne ponekad opasne dvosmislenosti ili materijalne greške. Možda najbolje, srednje rešenje, predstavlja saradnja filologa i stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, koja u praksi zapravo i nije toliko retka.
Pri tom će svako od ovih lica pružiti ono najbolje od sebe da prevod bude materijalno tačan, a opet gramatički tačan i stilski valjano uobličen.
U zavisnosti od toga sa kojih jezika se prevodi, razlikovaće se struktura rečenice. Kada se prevodi s visoko flektivnih jezika (koji su bogati različitim nastavcima u zavisnosti od službe reči u rečenici), poput slovenskih jezika ili čak i nemačkog, na engleski, na primer, pred prevodiocem se nalazi težak zadatak jer frazeologija engleskog jezika ima sasvim drugačiju strukturu od frazeologije slovenskih jezika.
Tada je neophodno primeniti postupak tzv. parafraziranja, odnosno iskazivanja istog značenja putem sasvim drugačije strukture rečenice. Tada nije moguće pribegnuti doslovnom prevođenju, jer bi ono učinilo da tekst bude netačan a i zvuči neuverljivo, što je greška koju, nažalost, mnogi nedovoljno stručni prevodioci prave, krećući se linijom manjeg otpora.
Udubljivanjem u samu tematiku i najnovija dostignuća prevodilac stiče neophodna znanja i upoznaje se sa terminologijom prevođenog teksta.
Ona mu postaje bliska i usvaja je na podsvesnom, automatizovanom nivou. Za postizanje takvog nečeg preporučuje se čitanje stručne literature, npr. knjiga i časopisa iz oblasti informacionih tehnologija, ili prethodnih radova autora čiji se rad prevodi.
Pošto oblast informacionih tehnologija predstavlja jednu zaista futuristički usmerenu naučnu oblast, koja prednjači u podložnosti čestim promenama u odnosu na mnoge druge naučne discipline, ažuriranje znanja prevodioca skoro na svakodnevnoj bazi ili čest kontakt sa stručnim licima ovde su suštinski bitni i nezaobilazni elementi prevođenja.
Strpljenje, analitičke sposobnosti, obraćanje pažnje na detalje i brojeve i stalno ponovno čitanje svakako su neke od uspešnih strategija prevođenja naučnog teksta o IT.