Kolonoskopija je endoskopski dijagnostički i terapijski pregled, pri kome se kontroliše završni deo probavnog kanala, tj. analn i kanal. On spaja zadnje crevo (rektum) sa spoljnom sredinom. Pregled analnog kanala se zove anoskopija, a pregled rektuma rektoskopija. Kolonoskopija podrezumeva pregled celog debelog creva do dna slepog creva (cekuma).

Kome je potrebna kolonoskopija?

Na kolonoskopiju može da vas pošalje isključivo lekar i to nakon pregledanih detaljnih analiza koje su prethodno urađene. Postoji skrining, dijagnostička i terapijska kolonoskopija. Skrining je jedna vrsta preventivnog pregleda kod osoba bez simptoma i znakova bolesti, ali sa rizikom od pojave tumora debelog creva ili sa pozitivnim testom na skriveno krvarenje u stolici. Dijagnostički pregled služi za detektovanje prisutnih simptoma i karakteristika bolesti. Terapijska kolonoskopija se radi kako bi se izvršila neka intervencija, poput uklanjanja polipa, zaustavljanja krvarenja, dilatacija, suženja creva, postavljanje stentova.

Shodno tome, pacijenti kojima je potrebana kolonoskopija su oni bez simptoma i znakova bolesti kojima je potreban samo preventivni pregled, kao i osobama sa simptomoma bolesti debelog creva – krvaranje, proliv, zatvor, otežano pražnjenje creva, promena uobičajenog načina pražnjenje creva; bolovi u stomaku; pojava anemije zbog nedostatka gvožđa i potencijalna pojava tumora.

Pošto se ustanovi neophodnost pregleda, lekar usmeno, a onda i pismeno obaveštava pacijenta o tome, odnosno potreban je pristanak kako bi se pregled izvršio. Pošto se utvrdi da nema nikakvih sklonosti za kontraindikacije kod pacijenta, ono što je potrebno priložiti od medicinske dokumentacije je : 1) kompletna krrvna slika, 2) INR, 3) dodatne analize (po potrebi).

Priprema

Sama priprema za pregled počinje najkasnije dan pre kolonoskopije. To je zapravo primena dijete u kojoj se konzumiraju samo bistre supe, čajevi, sokovi ili se primenjuje dijeta sa hranom sa malim procentom vlakana. Zatim, neophodno je i namerno potpuno pražnjenje creva, preparatima i lekovima koji će to isforsirati. Najčešće se upotrebljava politilen – glikol, sa većom količinom volumena tečnosti, kombinovan sa askorbatom, citratom ili bisakodilom. Klizme se koriste samo kao dodatak. Ponekad je dozvoljeno i uzimanje pred pregled, ukoliko se on obavlja posle podne, i to najmanje dva sata pre. Kao rastvarač se može koristiti obična voda, koka kola bez šećera ili sok od pomorandže bez pulpe.

Šta ako izostane adekvatna priprema?

Pogrešna priprema za kolonoskopiju je prisutna kod čak između 18% i 35% pacijenata. Neadekvatna priprema je jedan od glavnih razloga za neuspešne i neadekvatne preglede – tri puta veći promašaj polipa, nešto manji procenat kompletnog pregleda creva i većinskim nezadovoljstvom pacijenata samom kolposkopijom. Kod pacijenata koji nespremni dođu na pregled, veći je rizik i za komplikacije pri vršenju pregleda ili se desi da on mora biti ponovljen u nekom kraćem vremenskom roku. Lekar specijalista u izveštaju obavezno mora da iznese stepen pripreme koji je realizovan.

Faktori rizika za lošu pripremu su: nesaradnja pacijenta, stariji pacijenti, pacijenti moškog pola, propratne bolesti pacijenta (zatvor, šećerna bolest, šlog, povišen krvni pritisak, demencija, ciroza jetre, prisustvo tečnosti u trbuhu), konzumiranje pojedinih lekova (narkotici, antidepresivi).

Individualna priprema za pacijente se mora uraditi ukoliko on ima: srčane slabosti, anginu pektoris, infarkt iza sebe, probleme sa bubrezima, povišen nivo magnezijuma u krvi, deficit enzima, slobodnu tečnost u trbuhu,…