Tek smo zašli u jesen, mnogima je zbog varljivog leta zima već ušla u kosti, pa uveliko razmišljaju o tome kako će ove zime grejati domove. U traganju za rešenjem koje će u dom uneti toplinu i idilu, odlučujemo se, za ono što mogu da pruže norveški radijatori,  a to je efikasnost i moderan dizajn radijatora koji je uklopiv u svaki prostor, što je najvažnije greje uz minimalno korišćenje električne energije.  Zbog ovih karakteristika norveški radijtori su najbolje dizajnersko-funkcionalno rešenje za zagrevanje prostora. 

Prednost u grejanju koju donose norveški radijatori

Prvi model norveškog radijatora nastao je kao rezultat  dugog razvoja sistema za električno grejanje norveške firme ADAX. Ima već trideset godina kako se u Norveškoj greju uz najoptimalniju uštedu električne  energije. Danas je na tržištu najmodernija generacija ovih radijatora koja maksimalno koristi prirodne zakone termodinamike i najnovija dostignuća elektronike.

Osnovni princip njegovog rada zasnovan je na konvekciji vazduha. Cirkulacija vazduha kroz radijator je prirodna, ne gura ga ventilator kao kod nekih drugih tipova. Norveški radijatori prepoznati su po veoma preciznoj regulaciji temperature zahvaljujući elektronskom termostatu koji je deset puta precizniji od standardnih mehaničkih termostata.

Dodatna ušteda ostvaruje se programabilnim digitalnih termostatima koje su u isto vreme i termostati i programeri, oni programiraju termostat radijatora i uskladjuju njegov rad sa životnim navikama ukućana. Na osnovu preciznog merenja temperature termostat se uključuje i isključuje kada je temperatura iznad ili ispod zadate temperature i daje mogućnost da se podešavanjem izabere  u kom delu dana se greje prostor i koja temperatura treba da se postigne, što znači da se bespotrebno ne troši energija za grejanje i tako se postiže ogromna ušteda. 

Kako se postiže minimalna potrošnja energije?

Potreba svih ukućana, od najstarijih do najmladjih je da tokom zime u domu imaju apsolutni komfor, a on se postiže tako što se na vreme razmišlja i obezbedi udobnost, ali i toplina doma. Najracionalniji će ove zime svoje domove grejati norveškim radijatorima, mada, ne znači da samo treba da se nabave pa da obezbede dobro grejanje, već treba da se našteluju tako da optimalno greju, ni prejako, ni preslabo, bez odricanja od komfora na uštrb uštede.

Ukoliko je termostat na maximumu to ne znači višu temperaturu u prostoru, već rasipanje energije ukoliko su loše termičke karakteristike prostora. U suprotnom, kada se programira na minimum, to uslovno ne znači brže hladjenje prostora. Zaključak je da programiranje termostata norveških radijatora mora da prati životni režim porodice, tako da u svakom trenutku u domu bude optimalna ali i ugodna temperatura.

Najniža ugodna temperatura koja odgovara većini je oko 21°C, da bi u domu vladala apsolutna zimska idila, termostat će sigurno tokom hladnih dana biti podešen na neki stepen vise. Tokom zime nisu svi dani podjednako hladni, razlikuju se i radni od vikenda, onda režim termostata treba da se programira prema radnoj nedelji, kad se jednom programira to ostaje, ne mora vise da se podešava. Programirana potrošnja je optimalna potrošnja električne energije, ona najmanje košta, svako podešavanje za bar 1°C iznad programirane povećava troškove za 7%.