Redovno vežbajte (napolju, kada je to moguće)

 

Sudeći po istraživanjima, redovno vežbanje smanjuje rizik od razvoja hroničnih bolesti (poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti), kao i virusnih i bakterijskih infekcija. 

Vežbanje takođe povećava oslobađanje endorfina (grupe hormona koji smanjuju bol i stvaraju osećaj zadovoljstva) što ga čini odličnim načinom za upravljanje stresom. Budući da stres negativno utiče na naš imuni sistem, ovo je još jedan način vežbanja, koji može da poboljša imunološki odgovor.

 

Da li vežbanje može negativno da deluje na jacanje imuniteta? 

I dok postoje dokazi da vrlo dugačka ili intenzivna vežbanja mogu da potisnu imuni sistem i da negativno utču na jačanje imuniteta, čineći vas podložnijim bolestima i infekcijama u satima neposredno nakon vežbanja, dokazi o tom pitanju su kontradiktorni. Postoji mnoštvo epidemioloških dokaza (studije koje su pratile ljudsko ponašanje i ishode) koji pokazuju da ljudi koji su aktivniji uopšte imaju tendenciju da imaju niži stepen pojave akutnih bolesti (poput infekcija) i hroničnih (poput raka i dijabetesa tipa 2). 

Studije koje su proučavale kako vežbanje utiče na telo na ćelijskom nivou sugerišu da napori tokom fizičke aktivnosti mogu učiniti vaš imuni sistem budnijim.  

 

Koliko vezbanja se preporučuje? 

Odrasli bi trebali dobiti najmanje 150 minuta aerobne vežbe umerenog intenziteta (poput hodanja, jogginga ili vožnje biciklom) ili 75 minuta (sat i 15 minuta) aerobne vežbe visokog intenziteta (poput trčanja) svake nedelje. Takođe bi trebalo da radite treninge snage najmanje dva puta nedeljno. Napomena: otkriveno je da je veća aktivnost povezana sa još većim zdravstvenim koristima, tako da ciljajte visoko.

 

Za još veće dobrobiti imunološkog sistema, preporučuje se izvođenje vežbi napolju. Provedeno vreme u prirodi pokazalo se da podržava raspoloženje, snižava krvni pritisak, smanjuje upalu i podržava zdravlje imunološkog sistema.

Sunce takođe pojačava vitamin D u telu, koji takođe igra ključnu ulogu u imunološkom zdravlju.

 

Kada dođe do alkohola, vežbajte umerenost

Konzumiranje velike količine alkohola povezano je sa nizom negativnih uticaja na zdravlje, uključujući snižene imune funkcije. Kada pijete velike količine alkohola, vaše telo je previše zauzeto pokušavajući detoksikacije sistema kako bi se mučio sa normalnim funkcijama imunog sistema.

Visok nivo konzumiranja alkohola može oslabiti sposobnost vašeg tela da se bori protiv infekcije i usporiti vreme oporavka. Kao rezultat, ljudi koji piju velike količine alkohola suočavaju se sa većom verovatnoćom da upale pluća, sindromom akutnog respiratornog distresa, alkoholnim oboljenjima jetre i određenim karcinomima, navodi se u istom pregledu.

Ako već ne pijete, nemojte ni da započinjte. Ako pijete povremeno, ograničite konzumiranje alkohola na jedno piće dnevno ako ste žena, i na dva pića dnevno ako ste muškarac.

 

Nemojte da pušite cigarete

Kao i alkohol, i pušenje cigareta može uticati na imuno zdravlje. 

Konkretno, hemikalije koje se oslobađaju od cigaretnog dima – ugljen-monoksid, nikotin, azotni oksidi i kadmijum – mogu da ometaju rast i funkciju imunih ćelija, poput citokina, T ćelija i B ćelija.

Pušenje takođe pogoršava virusne i bakterijske infekcije (posebno pluća, poput upale pluća, gripa i tuberkuloze), posthirurške infekcije i reumatoidni artritis (autoimuna bolest u kojoj imuni sistem napada zglobove).

 

„Ne pušite“, kaže Lin. I izbegavajte pušenje iz upotrebe kad god je to moguće.

 

Ako trenutno pušite, na raspolaganju su vam brojni resursi koji vam pomažu da se oslobodite navike, uključujući savetovanje, nikotinske proizvode za zamenu, lekove koji se prepisuju bez nikotina i terapiju ponašanja, navodi CDC.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *