U vremenu u kojem se čini da se svet oko nas vrti sve brže, da se informacije šire munjevitom brzinom i da su očekivanja i pritisci sve veći, potraga za unutrašnjom smirenošću postaje ne samo želja, već i nužnost. Svaki čovek teži stanju unutrašnje harmonije, toj tišini uma i duše koja se ne remeti spoljnim bukom.
Dok mnogi tragaju za ovakvom oazom mira kroz putovanja, odmore ili meditacije, postoji niz alata koji nam mogu pomoći da tu smirenost pronađemo i održimo u svakodnevnom životu, bez obzira na spoljne okolnosti. Neke od najkorisnijih navešćemo u tekstu koji sledi.
Kako mindfulness tehnika pomaže?
Mindfulness, ili svesna pažnja, je veština koja se sve više priznaje kao jedan od ključnih alata za postizanje unutrašnje smirenosti. Nije to ni religija, ni filozofija – to je praksa. Praksa koja nas uči da budemo prisutni ovde i sada, da svoju pažnju usmerimo na trenutni, sadašnji trenutak.
Suočavajući se sa svakodnevnim izazovima, lako je pasti u zamku razmišljanja o prošlim događajima ili brinuti o budućnosti. Takav način razmišljanja često dovodi do anksioznosti, stresa i osećaja preopterećenja. Mindfulness tehnika nas vraća u sadašnji trenutak, pomažući nam da postanemo svesni svojih misli, osećanja i senzacija, a da se pri tom ne izgubimo u njima. Na taj način, svesna pažnja nam pomaže da prepoznamo i prihvatimo svoje emocije, smanjimo nivo stresa i poboljšavamo opšte psihičko stanje.
Kroz vežbanje mindfulness-a, osobe često otkrivaju da su sposobnije da se nose sa svakodnevnim izazovima, da bolje razumeju sebe i druge, te da žive ispunjenije i smirenije. To je kao mentalna teretana, mesto gde treniramo svoj um da postane jači, otporniji i fleksibilniji u suočavanju sa izazovima savremenog života.
Vežbe disanja za trenutke napetosti
Koliko puta ste čuli frazu „samo duboko udahni“? Iako se može činiti kao kliše, moć pravilnog disanja ne treba potcenjivati. Disanje je most između uma i tela, automatski proces koji možemo svesno kontrolisati kako bismo uticali na svoje emocionalno stanje.
Kada se osećamo napeto, naše disanje postaje plitko i ubrzano, što može pojačati osećaj anksioznosti. Uzimanjem dubokih, svesnih udaha, možemo resetovati naš nervni sistem, smanjujući nivo stresa.
Vežba „4-7-8“:
Udahnite kroz nos brojeći do četiri.
Zadržite dah brojeći do sedam.
Izdahnite kroz usta brojeći do osam.
Ponovite ovo četiri puta.
Ova jednostavna vežba može biti neverovatno efikasna u smirivanju uma i tela, pogotovo u trenucima kada se osećate preplavljeno obavezama i poslovnim zadacima. Redovnom praksom, možete pojačati svoju sposobnost da se nosite sa stresom i unaprediti svoje psihičko stanje.
Priroda kao lek! Kratke šetnje za duševni mir!
Zelena oaza, miris zemlje posle kiše, šuštanje lišća pod nogama – priroda ima moćnu sposobnost da nas izvuče iz vrtloga svakodnevnih obaveza i poveže sa osnovama postojanja. Nije potrebno planirati vikend izlet u planine ili provesti satima šetajući šumom – čak i kratke šetnje kroz park ili baštu mogu pružiti itekako potrebnu pauzu za naš um.
Naučno je dokazano da boravak na otvorenom povećava nivo serotonina, hormona sreće, i smanjuje nivo kortizola, hormona stresa. Osim toga, šetanje u prirodi pomaže u povećanju koncentracije, smanjenju simptoma depresije i poboljšanju raspoloženja.
Sledeći put kada se osećate preopterećeno, umesto da posegnete za šoljom kafe ili se zavučete ispod pokrivača, obujte udobne cipele i prošetajte. Priroda može biti vaša tiha saveznica u borbi protiv svakodnevnih stresova, pružajući vam trenutke mira i smirenosti.