Velika greška kod vaspitanja i obrazovanja dece jeste da se deca kažnjavaju kada kažu nešto što je pogrešno ili nema veze sa datom temom. To je dovelo do toga da se deca plaše kada nešto treba da kažu i da bivaju nesigurna u sebe.
Najveće funkcionalno znanje na svetu imaju deca iz Istočne Azije, dok evropske države dosta kasne. Razloga za to je više, pa stručna naučna javnost oko ove teme dosta raspravlja.
Zašto je funkcionalno znaje važno?
Od funkcionalnog znanja zavisi dosta stvari među kojima je i razvoj neke zemlje i njen bruto nacionalni dohodak. Najveći intelektualni potencijal kod dece je od prve do četvrte godine, dok obrazovanje tek u kasnijim godinama života, negde između šeste i osme godine podstiče decu na apstraktno razmišljanje. Psiholozi u prošlosti su dali predloge za povećanje inteligencije kod dece, ali danas te teorije više nemaju funkcionalnost jer dete pre šezdeset godina i danas nije isto. Stvari su se dosta promenile, nauka je napradovala i samo okruženje odrastanja se promenilo.
Dete se rađa sa određenim brojem sinapsa, ali vrlo brzo mozak odbacuje nepotrebne sinapse i stvara nove. Nestanak prvih sinapsa je dobro, jer one donose primitivne reflekse. Svrha mozga i njegova osnovna uloga je preživljavanje.
Do pre pola veka psiholozi su imali mišljenje da je inteligencija 100% nasledna, danas je jasno da to nije tako. Nasledan je potencijal, dok povećanje inteligencije kod dece zavisi od veza nervnih ćelija koje se zovu sinapse.
Rana stimulacija
Rana stimulacija je važna za svako živo biće. U ranom odrastanju, deci treba postavljati neke određene stimulanse i podsticaje kako bi se na taj način razvijala i povećala inteligencija kod dece. Dete kada prohoda čini neke stvari koje roditelji ne odobravaju, kao što je na primer da se dete vrti oko sebe. Kada vide ovu scenu roditelji sklanjaju dete jer se plaše da se ono ne povredi. Medicina je dokazala da se rotacijom aktivira ceo mozak i pravi nove sinapse. Skok je takođe delotvoran, a roditelji ga često brane detetu, koji takođe stvara nove sinapse u mozgu. Pokreti obezbeđuju nestanak primitivnih refleksa. Mozak troši 30% ljudske energije, i on neće čuvati nijednu sinapsu u mozgu ukoliko se ona ne koristi. Takođe, mozak pravi one sinapse koje se koriste, a ne one koje su nama u tom periodu potrebne. Edukacija roditelja je od ključne važnosti za razvoj i povećanje inteligencije kod dece.
Milionima godina ljudski mozak se razvijao u pokretu. Zamislite samo dete danas i dete pre pola veka. Deca su nekada bila stalno napolju, deca koja danas stalno sede za kompijuterom ili ispred televizora imaju mnogo manje mehaničkih pokreta što znači i mnogo manji razvoj mozga.
Kompjuter ili naučno edukativni program je koristan za dete, ali u svemu tome treba postaviti granicu. Istraživanja su pokazala da dete dnevno gleda od tri do četiri sata televizor ili igra igricu na kompijuteru. Tako narušava akomodaciju oka i svoje ruke ne drži u pravilnom položaju jer su prsti i šake prilikom igranja video igrica postavljene u nepravilni položaj.
Pročitaj i: