Za pravilan rast i razvoj dece neophodna je raznovrsna ishrana, odnosno unošenje dovoljne količine svih potrebnih vitamina, minerala i drugih hranjivih sastojaka. Na žalost, kvalitet voća i povrća koji je danas dostupan na tržištu je krajnje upitan, posebno kad su u pitanju namirnice koje dolaze uvozom iz inostranstva. Ovde se ne radi o škodljivosti namirnica, već o nutritivnoj vrednosti koja je daleko niža u odnosu na sveže voće i povrće.

Naime, voće i povrće koje se bere u fazi zrenja i neposredno isporučuje na tržište sadrži svu punoću vitamina i minerala. Sa druge strane, namirnice koje se isporučuju iz inostranstva, beru se pre ove faze, kako ne bi prezrele odnosno istrulile pre isporuke. Tako se dešava da voće i povrće umesto da zri na suncu, sazreva na tamnim mestima, transportuje u hladnjačama pa samim tim gubi svoje hranjive vrednosti.

Na osnovu iznetog, ispada da bi deca u organizam trebalo da unose daleko veću količinu ovih namirnica kako bi ispunili dnevne potrebe za hranjivim sastojcima, što je naravno nemoguće. Otuda je korišćenje vitaminske suplementacije za decu ne samo opravdano, već i neophodno u određenim situacijama.

Vitamini za decu – reč stručnjaka

Preme mišljenju jedne grupe stručnjake, vitamini za decu ne bi trebalo da se daju dodatno, osim ukoliko pedijatar nije odredio drugačije. Prema drugim stručnjacima, deca u svakodnevnoj ishrani treba da uzimaju vitaminske dodatke obzirom da im preporučeni dnevni unos ne može naneti nikakvu štetu. Deci koja su sklona alergijama ili su anemična, svakako je potrebna dodatna doza vitamina, ali oni nikako ne smeju biti zamena za raznovrsnu i kvalitetnu ishranu.

Ovde je odgovornost na roditeljima koji moraju paziti šta dete jede i kada je potrebno pojačati ishranu ili uvesti vitaminsku suplementaciju. Potrebe za hranjivim sastojcima kod dece zavise od uzrasta, pola, rasta i nivoa aktivnosti. Prema stručnjacima, deci između 2 i 8 godine potreban je dnevan unos od 1000-1400 kalorija, a deci u uzrastu od 9 do 13 godina, unos od 1400-2600 kalorija na dnevnom nivou. Pri tome, unete hrana treba da zadovoljava sledeće nutritivne vrednosti:

Starija deca i tinejdžeri imaju drugačiju potrebu za hranjivim sastojcima. Generalno, najbolje je da deca vitamine i minerale unose kroz kvalitetnu hranu, međutim nekoj deci će svakako biti potrebni dodatni vitamini i minerali.

Deca kojima je neophodna vitaminska suplementacija

Dodatan unos vitamina i minerala potreban je deci koja slede vegetarijansku ili vegansku ishranu, deci koja imaju određene zdravstvene tegobe kao što je celijakija, cistična fibroza, bolesti creva, malignitet, deci u post-operativnom oporavku, kao i deci koja su izbirljiva i odbijaju raznoliku hranu.

U ovakvim slučajevima količinu i vrstu vitaminske suplementacije određuje izabrani pedijatar. Ukoliko dete ne spada u gore navedenu kategoriju, vitaminski dodaci se mogu uvrstiti u svakodnevnu ishranu po potrebi, recimo u prelaznim periodima godišnjih doba, kada su infekcije česte i deci je potrebno osnažiti imunitet.

Međutim, ni u ovakvim situacijama vitaminske dodatke ne treba davati deci pre nego što se roditelji posavetuju sa pedijatrom. Lekar će preporučiti vrstu vitamina za koju proceni da je potrebna detetu, određenog proizvođača, količinu, kao i dužinu korišćenja suplementacije.

Vitaminske dodatke ne treba držati na dohvat ruke deci jer opasnost od predoziranja ipak postoji. Obzirom da se većini ovih vitamina dodaju različiti ukusi koji podsećaju na dečije bombone, treba biti pažljiv jer vitamini nisu zamena za slatkiše. Zato je bolji izbor deci davati vitamine u obliku sirupa a ne šarenih bombonica sa likom dečijih junaka.

IZVOR:

https://www.healthline.com/nutrition/vitamins-for-kids#selection-dosage