Špijunaža je oduvek bila interesantna tema ljudima, nekada možda tabu, ali uvek nešto što je okupiralo čovekovu pažnju na neki način.
Danas možda i ne toliko jedinstvena tema, jer smo konstantno izloženi uticaju medija i društvenih mreža koje zasigurno nisu privatne i zaštićene onoliko koliko bismo želeli da budu i upravo iz tih razloga treba biti obazriv na svakom koraku, paranoičan ne, ali obazriv da.
Međutim, ono što volimo kod špijuniranja i celog tog procesa špijunaže, sa svom špijunskom opremom jeste zapravo cela ta zamisao o jednom od najstarijih zanata; o zanatu koji je pun iznenađenja, akcije, uzbudljivosti, misterije i naravno raznih zanimljivih spravica i softvera koji mogu sve, od praćenja mobilnog telefona do prepoznavanja glasa i lociranja ljudi. A onda se zahvaljujemo što postoji čitav žanr u filmu posvećen špijunaži, udubljeni u film ostvarujemo svoje snove da nakratko i mi budemo deo tog sveta.
Ko nije poželeo da bude Džejms Bond taj ne govori istinu. Ali u nastavku ćemo spomenuti neke druge agente. Ovo su neki od naših omiljenih filmova iz ovog žanra.
Krpar, krojač, soldat, špijun (Tinker, Tailor, Soldier, Spy) iz 2011.godine
Neki špijunski filmovi su ispunjeni možemo reći čak i isforsiranom akcijom da bi mogla da se održi ne toliko kvalitetno napisana priča koja mulja razne ideje o prodavaju tajni, planiranju neprijateljskih napada. A to navodimo jer fanovi najviše vole kada se radi o realnim događajima, koji se mogu dogoditi, a još više da su se zapravo dogodili i da je film snimljen po misiji nekog špijuna. Međutim, lepota ovog filma sa neobičnim nazivom Krpar, krojač, soldat, špijun bazira se na istoimenoj knjizi Džona Lekarea, ogledajući se u strpljenju tokom razvijanja priče o špijanaži internacionalnih odnosa i prisluškivanju, puštajući da detalji polako cure do finalnog razotkrivanja. Geri Oldman igra Džordža Smajlila, bivšeg agenta MI6, koji je u primoranoj penziji, ali nakon otkrića da Rusi imaju špijuna unutar MI6, Smajli se vraća na scenu i mora da pronađe izdajnika koji se nalazi među oficirima na visokoj poziciji u ovoj službi.
Bornov identitet (The Bourne Identity) iz 2002. godine
Bornov identitet je najverovatnije najpopularniji špijunski film u poslednjih 20 godina. Bornov identitet se bazira na noveli autora Roberta Ladlama, prateći priču Džejsona Borna (kojeg 4 puta u filmu tumači Met Dejmon), nekadašnjeg operativca tajne službe sa teškim slučajem amnezije. Kada njegovi nadležni saznaju da je preživeo, šalju tim agenata da ga reše jednom za svagda. Iako su nakon prvog dela izašla još četiri (u jednom od njih Džeremi Rener u glavnoj ulozi umesto Met Dejmona), prvi Bornov film ostaje najbolji prikazujući veoma pokretnu akciju skakanja kroz lazne lokacije u svetu i sa osećajem zaleta koji ostali filmovi o špijunaži mogu samo da sanjaju.
Životi drugih (The Lives Of Others) iz 2006.godine
Dok su špijunski filmovi generalno bazirani na stvarnom svetu, često ima dosta fikcije i kreiranja radnje kako bi se neki dosadniji aspekti špijuniranja učinili zanimljivijim. Životi drugih, film koji je baziran na istinitim događajima koji su se desili u Istočnoj Nemačkoj tokom Hladnog rata, ne izmišljajući ništa i dozvoljavajući istoriji da služi kao pozadina i merilo. Film prati oficira Ministarstva za državnu bezbednost NDR (Štazi) koji nadgleda istočnonemačkog pisca predstava, ali ovaj Štazi oficir ubrzo postaje opsednut životom ovog pisca i počinje da preispituje svoj zadatak. U filmu je veoma moćno i precizno prikazan život pre pada Berlinskog zida i dobio je Oskara za najbolji strani film 2006.godine.