Koliko zapravo znamo o malini  i koliki je značaj njene proizvodnje?

 

Iako je proizvodnja maline u Srbiji prisutna desetinama godina unazad, i slobodno možemo reci da je Srbija među nekoliko vodećih zemalja u svetu kako po kvalitetu tako i po prinosu, svedoci smo sveopšteg trenda gajenja i proizvodnje maline u poslednje vreme. Ono što je provereno i dokazano tokom vremene jeste činjenica da je Srbija podneblje u kome malina uspešno rađa, a to je posebno izraženo u Zapadnoj Srbiji. Slobno možemo reći da je malina strateški proizvod Sbije, pa u tom smislu i u budućnosti treba preduzimati sve kako bi se pospešila njena proizvodnja, povećao prinos i obezbedio što bolji kvalitet. 

Malina je višegodišnja biljaka iz porodice ruža, a poznata je i po svom nazivu „crveno zlato“. Sezona branja maline počinje u julu mesecu i traje oko mesec dana, kada u malinjacima širom Srbije vrvi od berača i sve je u znaku maline. 

Kako sve možemo iskoristiti malinu i zbog čega su njena upotreba i konzumiranje preporučljivi?

Kao prvo i osnovno, malinu je najbolje konzumirati svežu. Ono što je, ako se tako može reći, mana jeste to što ubrana malina ne može dugo da stoji, pa je moramo relativo brzo upotrebiti ili je zalediti u zamrzivaču za kasniju upotrebu kako nam ne bi propala. Plod maline je slatkasto kiseo, veoma ukusan i izuzetno intezivne arome. Sem ploda i list maline možemo iskoristiti i to za čaj koji se pokazao kao dosta efikasan u borbi protiv prehlade i kašlja, upale usne duplje…

Jedno od najznačajnijih svojstava maline je to što je veoma snažan antioksidans. Upravo ti antioksidansi deluju protivupalno, jačaju imunitet i sprečavaju delovanje štetnih bakterija. Ono što je takođe čini posebnom jeste visok sadržaj vitamina C, koji prema nekm istraživanjima dostiže i do polovinu dnevnih potreba organizma u samo 100 grama. Osim toga malina sadrži i magnezijum, vitamin B i E, bakar…. Malina takođe podstiče probavni sistem, čisti krvne sudove, a dobra je ukoliko odličite da držite dijetu, jer je izuzetno niskokalorična. Sem u svežem stanju plod maline koristi se i za preradu i to za proizvodnju džemova, slatka, kompota, sirupa, vina, marmelade, likera, kandiranog voća…

Sirup od maline  – osvežavajući i veoma ukusan napitak koji se nalazi u samom vrhu lisete omiljenih sokova

Sirup od maline nalazi se sigurno na listi omiljenih sokova i to među svim generacijama. Leti je odlično osveženje, jer je izuzetno lagan, aromatičan i ukusan, još ako mu dodamo nekoliko kockica leda užitak je potpun. Zimi je takođe dobar izbor jer nas svojim ukusom vraća u leto. Kad god da ga komzumirate nećete pogrešiti. Sirup od maline možete pripremiti i sami, ali vam je takođe na raspolaganju u većini supermarketa tokom cele godine. Ukoliko se odlučite da sirup pravite sami, možete se opredeliti između nekoliko opcija u zavisnosti od toga šta preferirate. Sirup možete pripremiti kuvanjem, možete se opredeliti za recepr prema kome se malina ne kuva, a takođe možete napraviti i sirup od maline bez šećera, ukoliko želite 100 % zdrav proizvod. Za bilo koju od ove tri varijante da se opredelite, imajte na umu da maline moraju biti zdrave i sveže pa je zato najbolje da su ubrane tog dana kada pravite sok. Kada završite sa pravljenjem, sok sipajte u sterilisane flaše, i ostavite na hladom i tamnom mestu, a ukoliko ne stavljate konzervanse najbolje bi bilo da ga čuvate u frižideru. 

Koji su to domaci proizvodi sem sokova i sirupa koji su zbog svog kvaliteta ostali u trci sa savremenim i industrijskim proizvodima?

Sem sokova i sirupa domaći proizvodi za kojima i danas postoji velika potražnja, bez obzira na savremen i brz tempo života su razne vrste džemova, vina, med, paradajz sok,  rakija, neizostavni ajvar, zatim su tu suhomesnati proizvodi kao što su domaće kobasice, pršuta, itd. Najveća prednost ovih proizvoda je njihov kvalitet koji se kroz vreme nije promenio, bez obzira što se svet oko nas ubrzno menja. Većina ovih domaćih proizvoda sprema se prema starim, tradicionalnim recepturama, koje smo nasledili od naših baka, a one od svojih, i to je upravo njihova čar. Takođe treba napomenuti da se sve sprema ručno, i u relativno malim količinama, zbog čega se još više dobija na kvalitetu.

 I ono što se i u slučaju domaćih proizvoda pokazalo kao tačno jeste da njihova možda malo viša cena ne utiče negativno na njihov promet i potražnju za njima. Ukoliko želite zdravlje na vašem stolu posetite sajt Ukusi planine i poručite njihove domaće proizvode od maline, kupine, jabuke, crne zove ili aronije. Posao nije ni malo lak, zahteva i vreme i strpljenje, ali ono što vam može pomoći u odluci da se sami upustite u avanturu pravljenja domaćih proizvoda, kao što su na primer džem ili ajvar jeste činjenica da ćete znati šta jedete u smislu kvaliteta, jer ste sami birali sve sastojke koje ćete upotrebiti. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *