Reč koja se razume na skoro svim jezicima i reč koju čujemo i koristimo svakodnevno, stres. Verovatno ne postoji osoba koja nije rekla da je pod stresom. Tada najčešće želimo da kažemo da smo doživeli nešto neprijatno, uznemirujuće i da se zbog toga osećamo veoma loše. A šta kaže medicina? Stres je reakcija organizma na određene podražaje ili pritiske, koje organizam doživljava i oseća kao opasne ili teške.

Kada se organizam suoči sa stresom, on počinje da proizvodi hormone stresa, kao što su adrenalin i kortizol, kako bi se pripremio za odgovor. Kada stresna situacija prestane, organizam se vraća u ravnotežno, normalno stanje. Ali ako ovakvo stanje traje duže, organizam ne može više da se izbori i ne može da se vrati u ravnotežu. Tada nastaju mnoge tegobe koje spadaju u zdravstvene. 

Stres je neizbežan deo života. Iako je prva asocijacija na stres negativna, on može biti i delimično koristan za motivaciju i pokretanje akcije. Međutim, prekomerni stres je štetan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Stres povećava rizik od bolesti srca, dijabetesa, depresije i drugih zdravstvenih problema. Kaže se da stres “napada“ mnoge organe, a veoma loše utiče na mentalno zdravlje. Stres je postao neka vrsta bolesti današnjce. Svesni smo koliko je štetan i pokušavamo da se ,,izlečimo“. 

Šta izaziva stres?

Postoji mnogo različitih stvari koje mogu izazvati stres, i to se razlikuje od osobe do osobe. Neki od najvažnijih faktora koji mogu izazvati stres su:

Fizički faktori: različite bolesti, povreda i trauma, bolovi, glavobolje nesanica;

Emocionalni faktori: strah, anksioznost, depresija, ljutnja, sramota, krivica;

Socijalni faktori: bračni problemi, problemi sa decom, problemi sa prijateljima ili kolegama, razvod, smrt voljene osobe;

Faktori koji se odnose na profesionalan život pojedinca: preopterećenost na poslu, previše sati provedenih u radu, odgovornost, konflikti sa kolegama ili šefom, gubitak posla;

Životni događaji: menjanje posla, selidba, rađanje deteta, penzionisanje;

Ove su samo neki od mnogih faktora koji mogu izazvati stres. Važno je napomenuti da se stres može javiti u bilo kojoj oblasti života i da se različiti ljudi različito nose sa stresom.

Trening i vežba protiv stresa – mindfulness

Kako pobediti stres? Ne postoji lako rešenje, nema jednostavnog leka. Pošto je stres veliki problem današnjice isprobavaju se u razvijaju različite tehnike za smanjenje stresa. Jedna od onih koja se pokazala delotvornom jeste mindfulness. 

Mindfulness je prisutnost u sadašnjem trenutku, pažljivo i neopterećeno posmatranje svog iskustva bez osuđivanja. Jedna od glavnih prednosti mindfulnessa je sposobnost da nam pomogne da se suočimo sa stresnim situacijama na zdraviji način. Kada pažljivo pratimo svoje misli i osećanja u trenutku, možemo bolje da ih razumemo i nećemo im dopustiti da se razvijaju bez naše kontrole. To nam omogućava da se suočimo sa stresorima bez panike. Mindfulness takođe povećava sposobnost da se opustite i da se fokusirate na trenutak, na sadašnjost i da se manje uznemiravate zbog budućnosti ili prošlosti. 

Jednostavno rečeno, mindfulness je korisna tehnika za smanjenje stresa jer nam pomaže da se suočimo sa stresorima na zdraviji način, da se opustimo i da se fokusiramo na trenutak.