Sve što postoji je podložno promenama – pa i vesti. Informacije i podaci koji su saopštavani čitaocima, gledaocima i slušaocima su se menjali kroz istoriju, kao i glavni vid prenosa informacija. Vesti su sve do industrijske revolucije putovale dugo – vrlo često nedeljama i mesecima.

„Zlatno doba novinarstva“ i vesti

Početkom 19. veka se pojavljuju novine kakve mi poznajemo danas. Kako bismo bolje shvatili razvoj vesti pogledaćemo kako je nekada izgledao dan u redakciji štampanih listova. 

Nakon što bi novinari došli na posao, kretali su na teren. Rad na terenu je bio svetinja za novinara – bez izlaska među ljude nije bilo vesti. U redakcijama je radio veliki broj novinara koji bi se razmileli na sve strane u potrazi za važnim i zanimljivim informacijama. U zavisnosti od redakcije, svi tekstovi su morali da budu pripremljeni za štampu do tri ili četiri popodne. Pre toga su urednici i specijalizovani radnici opremali novinu – uklapali su tekstove i fotografije, lektori su ispravljali greške, birane su najvažnije vesti koje bi bile isticane na naslovnoj strani.

Nakon štampe novine bi bile razvožene do prodajnih mesta, a proces je počinjao iznova sledećeg jutra. Vesti su tada bile opširnije, i urednici su morali da ih skraćuju kako bi uklopili sve što je važno na ograničeni broj strana. Ipak, novinari su imali više vremena da uđu u srž same priče, zbog čega su vesti bile mnogo informativnije, i pored toga što su do čitalaca stizale kasnije, često sa danom zakašnjenja.

Vesti u digitalnoj eri – prednosti i mane

Danas proces nastanka vesti izgleda potpuno drugačije. Iako teren i dalje ne može da zameni ništa, novinari većinu vremena provode za kompjuterom i sa telefonom u rukama. Urednici nemaju obavezu da skraćuju vesti, iz prostog razloga što na onlajn portalima nema potrebe za tim, pošto nema ograničenja koja je pred novinare postavljao papir.

Prednost online vesti je to što su ljudima dostupne u svakom trenutku. Neverovatno je povećana brzina vesti – dok se nešto još uvek dešava na drugom kraju sveta, mi možemo čitati o tome iz udobnosti svoje sobe.

Glavna mana je činjenica da je internet svakome omogućio da postane novinar, ili još gore „vlasnik“ medija. U samo nekoliko klikova je moguće pokrenuti sajt koji po dizajnu ima sve odlike pravog medija, iako to nije. To je dovelo do poplave poluinformacija i lažnih vesti.

Zbog brzine kojom se informacije kreću, novinari više nemaju vremena da proveravaju podatke i činjenice. U internet redakcijama se glavni fokus stavlja na brzinu – važno je što pre doći do vesti, opremiti ih i objaviti, kako bi se pobedila konkurencija koja je ogromna.

I pored nostalgije koju mnogi osećaju za starim vremenima, budućnost će pokazati šta je bolje. Činjenica ostaje da i pored velikih i radikalnih načina na koje su vreme i tehnologija izmenili vesti, njihova srž ostaje nepromenjena, a to je istina.