Neurologija je posebna grana medicine koja se bavi proučavanjem nervnog sistema. Centralni nervni sistem ljudskog organiznma obuhvata mozak i kičmenu moždinu za koje su vezani krvni sudovi i nervi. I kada laički pričamo o medicinskim stanjima svesni smo koliko je mozak bitan i u kojoj meri utiče na funkcionisanje organizma.
I pored napretka medicine često se navodi da ljudski mozak još uvek nije u potpunosti istražen i da mnoge od neuroloških bolesti još uvek čekaju na izlečenje. Sve ovo potvrđuje da su neurološka oboljenja veoma ozbiljna i teška, a rad neurologa izuzetno kompleksan.
Neurolog– kada treba otići na pregled?
Neurologu se treba obratiti kada osetite neke od sledećih simptoma: vrtoglavice, glavobolje, slabost u mišićima, osećaj utrnulosti u rukama ili nogama, poremećaji sna, poremećaji u koordinaciji prilikom hodanja, teškoće sa vidom i sluhom, gubitak pamćenja, koncetracije…
Neke osobe mogu imati više simptoma, kod nekih će se pojaviti jedan, ali zajednička osobina većine neuroloških oboljenja jeste da se simptomi javljaju postepeno. Nekada ih pripisujemo različitim uzrocima kao što su starost, stres, neka druga bolest, ali ukoliko se simptomi ponavljaju, treba se javiti neurologu.
Za bolesti koje leči neurolog ne možete dijagnozu da postavite sami ili na osnovu saveta koje pročitate. Širok je spektar ovih bolesti pa se samim tim razlikuje i tok lečenja i mogućnost oporavka. U daljem tekstu navešćemo samo neke od najčešćih i najozbiljnijih neuroloških bolesti.
Alchajmer
Većina je čula za ovu bolest za koju je prvi put dijagnozu dao nemački lekar Alojz Alchajmer još početkom 20. veka. Tok bolesti je postepen i vremenom dovodi do gubitka važnih sposobnosti kao što su pamčenje, govor, orjentacija u prostoru i vremenu. Osoba obolela od Alchajmerove bolesti postaje dementna i vremenom nesposobna za samostalno funkcionisanje. Najveći procenat obolelih je među starijima od 65 godina, ali javlja se i kod mlađieg stanovništva. Osim genetike koja može biti faktor rizika, ostali uzroci ove bolesti još uvek nisu utvrđeni.
Parkinsonova bolest
I ova bolest dobila je naziv po prezimenu lekara koji ju je prvi opisao.
Bolest se takođe razvija postepeno, a prvi simptomi mogu biti blago drhtanje ruku. Vremenom svi pokreti postaju ograničeni jer su mišići ukočeni. Javljaju se i poremećaji ravnoteže i nesanica. Bolest se uspešnije leči u ranim stadijumima, mada se ne može zaustaviti, već se lekovima simptomi smanjuju i stanje olakšava.
Većina obolelih je u grupi stanovništva starijih od 60 godina.
Multipla skleroza
Za razliku od prethodne dve navedene bolesti ova bolest pogađa mlađu populaciju.
Najviše obolelih je starosti od 20 do 40 godina. Najčešći simptomi su grčenje mišića, trnci, slabost ili ukočenost delova tela, obično na jednoj strani, nesiguran hod, teškoće u govoru i sa vidom, poremećaji u spavanju. Dijagnozu daje neurolog jer nemaju svi pacijenti iste simptome a tok bolesti takođe je individualan. I dalje se istražuje koji su uzroci ove bolesti.
Smatra se da je bolest autoimuna, nešto je češća kod žena, povezuje se sa nedostatkom vitamina D, ali i sa spoljnim faktorima kao što su stres, okruženje i klima u kojoj se živi. Bolest nije izlečiva, ali se radi na olakšavanju tegoba i poboljšanju života osoba koje su obolele.