Svaki veći napor dovede do toga da srce „zalupa“, to je jedan od najvećih dečijih strahova, mada, neretko se plaše i odrasli. Ukoliko osetimo lupanje, poremećen ritam, gubitak daha, nesvestice, bol u grudima obavezno treba da se obratimo lekaru, potrebna je dalja dijagnostika, a holter srca je neophodan dijagnostički postupak u ovim slučajevima. Ako se uzme u obzir da dnevno u Srbiji umre više od 50 ljudi od infarkta, na vreme odradjeni holter srca sigurno može spasiti mnoge od tih života. U savremenim okolnostima, ova vrsta dijagnostike je od neprocenjive vrednosti.
Šta je holter srca?
Holter monitoring srca je neinvanzivna metoda praćenja rada srca u toku 24 ili 48 sati. Ovaj poseban postupak praćenja je veoma važan, zato što prati rad srca dok je pod naporom, a on se veoma razlikuje od rada srca dok organizam miruje, zato što su potrebe srca za kiseonikom veće kada se krećemo, pa onda srce u tim situacijama brže radi, odnosno brže pumpa. Tokom kontrolnog kardiološkog pregleda, pacijent je u stanju mirovanja, tako da kardiolog prati rad srca u tim okolnostima i nema potpuni uvid u pravu sliku. Medjutim, holter srca prati rad srca u svakom trenutku za vreme 24 ili 48 sati, bez obzira da li miruje ili je pod naporom.
Kako se sprovodi holter srca?
Holter srca je snimanje koje se sprovodi tako što se pacijentu na grudni koš postave elektrode, te elektrode su povezane sa malim aparatom koji pacijent nosi tokom tih 24 ili 48 sati. Aparat veličine mobilnog telefona beleži EKG srca u svakom trenutku sve vreme dok pacijent nosi holter. Tokom nošenja holtera, pacijent se ponaša uobičajeno, obavlja sve svoje dnevne aktivnosti i beleži ih u dnevnik. Obično se pacijentu predlaže da, ukoliko nema naviku da šeta, da šeta malo više kako bi holter srca zabeležio i kako se troši koronarna rezerva. Važno je da upiše vreme uzimanja terapije, ukoliko ima neku terapiju.
Veoma je važno da kardiolog ima sve podatke, kako bi što preciznije protumačio zapis. Tokom nošenja holtera, pacijent ne sme da se kupa, ne sme da pomera kablove i elektrode, o tome svakako dobija detaljna upustva od stručnog lica koje postavlja holter srca i skida posle 24 ili 48 sati, zavisi kako je lekar odredio. Nakon skidanja holtera, podaci se sa aparata unose u računar, a kardiolog analizira rad srca za čitavo vreme snimanja. Na osnovu rezultata koje pokazuje holter srca , kardiolog prati da li postoji ishemija miokarda, aritmija, poremećaj protoka i odredjuje tok dalje dijagnostike i lečenja. Holterom se na vrlo jednostavan i pouzdan način utvrdjuje stanje srčanog mišića i kardio-vaskularnog sistema.
Prednosti holtera srca
Najveća prednost je što je holter mobilan i praktičan EKG aparat, medjutim, ovo nije njegova jedina prednost. Neki ističu da im je veoma važno da snimanje koje traje 24 sata izuzima prisustvo lekara, a vrši se u svim situacijama u kojima tog dana pacijent može da se nadje. Posebno je važan za praćenje rada srca sportista u izuzetno napornim uslovima koji se ne mogu simulirati ni na testu opterećenja. Procedura je bezbedna i bezbolna, jedina posledica je crvenilo od elektroda.