Oko 25.000 ljudi u Srbiji boluje od Parkinsove bolesti u Evropi čak i dva miliona pati od ove bolesti. Drhtanje, ukočenost mišića, ruku, nogu i vrata, usporavanje pokreta su neki od simptoma ove bolesti.

Parkinsova bolest je oboljenje nervnog sistema koji podrazumeva gubljenje određenih funkcija nervnih ćelija mozga, kao posledica javlja se poremećaj u pokretljivosti i motornim aktivnostima. Kako bolest napreduje dešavaju se promene i na psihi. Kao jedan od glavnih uzroka bolesti navodi se genetika. Lek koji bi potpuno izlečio ovu bolest ne postoji, ali se terapijom može kontrolisati tok bolesti. Neka je važilo pravilo da ova bolest pogađa samo starije, međutim danas sve veći broj mlađih ljudi boluje od ove bolesti.

Demencija

Značajno umanjenje spoznajnih sposobnosti je demencija. Alchajmer je najčešći uzrok demencije, prosečno u dve trećine slučajeva. Uzrok demencije se ne može izlečiti ali se njen razvoj može usporiti. Osoboma sa demencijom možemo pomoći. Demencija nije oblik normalnog starenja, povremeno zaboravljanje reči nije alarmantno ali nemogućnost prepoznavanja stvari i bliskih osoba svakako jeste. U takvom trenutku prvi korak je da odete svom lekaru. Početni testovi su kratki i jednostavni, a kliničko ispitivanje vodi do tačne dijagnoze. Svetska zdravstvena organizacija demenciju smatra jednim od najvećih izazova zdravstva današnjice. Procenjuje sa da 5 – 8 procenata osoba starijih od 65 godina ima simtome demencije.

Dodamo li tome da o svakoj osobi sa demencijom brinu dve do tri osobe, zaključićemo da su demecnijom opterećeno od deset do petnaest posto stanovništva. Dementnim osobam je potrebna pomoć celog društva. Iako Alchajemerova bolest i njoj slične bolesti  nisu izlečive, postoje lekovi koji usporavaju razvoj bolesti, ako se dijagnoza postavi u pravo vreme. Okruženje koje razume demenciju i uvažava potrebe osoba obolele od ove bolesti, otvara joj vrata kvalitetnijem životu.

Faktor rizika jeste starosna dob. Kako se stari povećava se procenat obolelih. Prema nekim statistikama u Srbiji od demencije boluje oko 200.000 stanovnika. Od simptoma se pored pogoršanog pamćenja, javlja i poremećaj govora, motornih veština, orjentacije, saznanja koja su stečena tokom života kao i govora.

Dementne osobe u domovima za stare

Briga o dementnom članu porodice je teška i iziskuje konstantni nadzor i brigu. Vođeni time porodice se sve češće odlučuju da svog obolelog člana smeste u domove za stare. Bilo da je u pitanju privatni ili državni dom za stare on će vašem obolelom članu pružiti svu potrebnu negu i brigu. U svakom od domova za stare postoje vrhunski medicisnki stručnjaci koji su obučeni za rad sa osobama koje su dementne i kojima treba ovkva vrsta nege i smeštaja. Tako da će vaš član biti uvek na sigurnom. Ukolko planirate da svog člana smestite u neki dom za stare, proverite prethodno da li je taj dom licenciran za rad od strane nadželnog Ministarstva. Jako je bitno da to postoji, jer licenca garantuje time da je taj objekat adekvatan i da postoji kadar koji je stručan za obavljanje poslova iz sfere socijalne zaštite. Domovi za stare su mirna i spokojna mesta za vašeg člana. Vaši najmliji će u domovima za stare uvek imati najbolje uslove i negu.