Napad panike je iznenadni i jaki osećaji straha koji parališe i manifestuje se i kao zastrašujući osećaj, ali se ispoljava kroz telesne simptome kakvo je:
- Lupanje srca,
- Znojenje i drhtanje,
- Osećaj gušenja i hiperventilacija,
- Mučnina,
- Bol u grudima,
- Vrtoglavica,
- Osećaj hladnoće ili velike toplote,
- Strah od uzroka i da li vode u smrt…
Nastaje kao posledica preživljenih trauma, stresa, genetike, uključenih lekova…, ali sam momenat javljanja ne mora da bude u tom trenutku vezan za ikakvu opasnost ili stres.
Može da traje od desetak minuta pa do pola sata, a nakon što se simptomi povuku telo je umorno i iscrpljeno.
Važno je da lekar isključi sve druge fizičke tegobe, a ako potvrdi panični poremećaj sledi lečenje psihoterapijom da bi se napadi proredili, a vi znali kako da se nosite sa njima ako se pojave.
Agorafobija, anksioznost i napad panike – kako su ta stanja povezana?
Napad panike se može desiti samo jednom u životu ili svega nekoliko puta. Ipak, ako se situacija ponavlja češće lekar dijagnostikuje panični poremećaj.
Već nakon prvog napada panike, pacijenti često razvijaju i strah i zabrinutost od ponovnog javljanja parališuće panike. To je uzrok pojave anksioznosti kao stalno prisutna briga, strepnja i strah od opasnosti.
Iako ne postoje razlozi za pojavu napada panike, on se često dešava na otvorenim prostorima, u velikoj gužvi, javnom prevozu, tržnim centrima… upravo se zbog toga javlja strah od otvorenog prostora – agorafobija pa dolazi do izbegavanja boravka u svakoj većoj grupi ljudi…
Izbegavanje i ignorisanje nije rešenje i neophodno potražiti stručnu pomoć koja će doneti najbolje rešenje nastale situacije.
Kako izgleda lečenje paničnog napada?
Vrlo je važno naučiti kako da pomognete sebi i tako reaguju na simptome paničnog napada na pravi način.
Prvi put će sve izgledati kao ozbiljno zdravstveno stanje, ali ako se ponovi bićete spremni da odreagujete.
Pozitivne misli, ljutnja i druge emocije mogu da pomognu da se u početku strah ublaži pa da ne poprimi velike razmere i brže prođe. Dobro je da sami sebi stimulišete bol koja će da odvrati pažnju. Zbog toga se pacijentima preporučuje nošenje elastične gumice oko ruke i udaranje gumice o kožu koja će blago, ali efikasno prekinuti tok razmišljanja i ublažiti osećaje.
Važno je sebe ubeđivati da je to stanje koje će da prođe, da je strah neutemeljen i da će sve biti dobro. Vežbom, saradnjom sa psiholozima, ali i medikamentoznom terapijom dolazi se do kontrolisanja simptoma i boljeg reagovanja u hitnim situacijama.
Da li može da se spreči napad panike?
Da bi radili na prevenciji paničnog napada važno je da promenite svoje loše životne navike, da naučite da se bolje nosite sa stresom, ali i da ga značajno smanjite.
Fizička aktivnost, promena okruženja i pažljivo biranje ljudi koji vas okružuju takođe mogu da pomognu. Okružite se pozitivnim ljudima i dozvolite da utiču na vas.
Vežbajte duboko disanje, provodite vreme u prirodi, ali i potražite pomoć psihijatra ako osećate da ne možete da se nosite sa stresom, anksioznošću ili drugim psihičkim problemima.
Niste sami i nemojte da se osećate usamljeno jer mnogo ljudi se godišnje susretne sa nekim oblikom psihičkih poteškoća. Potražite pomoć od stručnih lica i preduzmite prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju.
