Ideja o nadoknadi izgubljenih zuba stara je koliko i ljudski rod. Analiza arheoloških podataka ukazuje da je oduvek postojalo nastojanje da se naprave vestacki zubi koji bi ishranu učinili jednostavnijom. Danas implantacija zuba nije samo pitanje funkcionalnosti i ishrane već i stvar estetike, samopouzdanja i kvaliteta života.

Ugradnja implanta stara je oko 6000 godina i istorijski i arheološki podaci ukazuju da se ova ideja prvi put javila, doduše u znatno drugačijoj formi, još u drevnoj kineskoj civilizaciji. U to vreme način ishrane bio je potpuno drugačiji, što je išlo u prilog znatno kraćem životnom veku ljudi. Vremenom, sa razvojem civilizacije i napretkom nauke, dolazi do nastanka i razvoja stomatologije, otkrivanja novih metoda i materijala.

Vestacki zubi kao doživotno rešenje

Početne improvizacije veštačkih zuba bile su pravljenje od bambusovog drveta, školjki, izrezbarenog kamenja, zatim je usledilo korišćenje zuba životinjskog porekla. Sledeća faza razvoja prvobitnih implanata bila je upotreba i obrada gvožđa i plemenitih metala. Danas se u savremenoj dentalnoj implantologiji koriste biokompatibilni materijali, koji su netoksični i gotovo da ne izazivaju alergijske rekacije, zato je njihov rok trajanja u mnogim slučajevima doživotan te ih organizam odlično prihvata u 95% slučajeva. Implantacija zuba se u osnovi zasniva na ugradnji cilindričnog šrafa, sačinjenog od titanijuma, koji menja koren zuba. To je ujedno glavni razlog zbog kog svoju potporu i stabilnost nalazi u viličnoj kosti za koju srasta. Nakon oseointegracije (procesa srastanja sa viličnom kosti) nadograđuju se krunice, zubni most ili proteze, u zavisnosti od problema koji pacijent želi da reši.

Krunica, zubni most ili totalna proteza

Dentalnu implantologiju karakteriše individualni pristup pacijentu jer se svaki od njih obraća sa jedinstvenim stomatološkim problemom i željama. U zavisnosti od toga da li pacijent želi da nadokandi gubitak jednog i/ili više zuba ili možda nastoji da reši problem totalne bezubosti pristupa se različitim tehnikama nadoknade.

Ukoliko je došlo do gubitka jednog zuba ugradnja implanta biće odlično rešenje jer ne oštećuje susedne zube odnosno ne zahteva njihovo brušenje. Takođe ih čuva od menjanja položaja tj. utonuća koje se može javiti usled novonastalog slobodnog prostora.

Zubni most je idealna nadoknada za više izgubljenih zuba. Njegova prednost je u tome što daje snažnu i dugoročnu stabilnost zubnom mostu. Sprečava trošenje vilične kosti, repozicioniranje susednih zuba i gubitak njihove masivnosti što je slučaj kod brušenja kada prirodni zubi služe kao nosači mosta.

Totalna bezubost jedne ili obe vilice jednostavno se rešava tehnikama All on 4 ili All on 6. Jasno se može zaključiti da ugradnja 4 ili 6 implanata služi kao čvrsta i sigurna potpora za celokupnu protezu. Fiksiranje proteze vrši se kuglama ili lokatorima. Prednost je u tome što nema bojazni od ispadanja, bolova koji mogu biti posledica nagnječenja mekih tkiva.

Implantacija zuba i njene prednosti

Cilj i primarni princim dobre stomatološke prakse jeste očuvanje prirodnih zuba. Razlog je jednostavan – nijedna zamena nije tako dobra kao zdravi zubi. Ipak od svih protetskih nadoknada najpribližniji prirodnim jesu dentalni implanti.

Brojni su razlozi koji idu u prilog tome:

Nesmetan govor, žvakanje i smeh predstavljaju srž funkcionalnosti implanata,
Povratak samopouzdanja, lepote i popunjenosti lica oličen kroz blistavi osmeh. Estetski posmatrano nema razlike između implanata i prirodnih zuba,
Komfor, udobnost i stabilnost koja može poslužiti kao „podloga“ za zubni most, dentalni implant ili totalnu protezu,
Implantacija zuba je potpuno bezbolna intervencija,
Ugradnja implanta čuva susedne zube, viličnu kost i samim tim predstavlja jeftinije rešenje posmatrano sa finansijskog stanovišta,
Vestacki zubi koji se dobijaju nakon uspešne oseointegracije se jednostavno i lako održavaju – oralna higijena mora biti redovna,
Postupak ugradnje je vrlo brz i komforan.

Ugradnja implanta predstavlja revoluciju u stomatološkoj protetici

Iako postoje kategorije stanovništva kod kojih se ne preporučuje ugradnja dentalnih implanata ipak se ne mogu poreći sve prednosti koje ova tehnika protetske nadoknade omogućuje pacijentima. U kontraindikovanu grupe spadaju: strastveni pušači, oboleli od SIDE, dijabetesa tipa 1, autoimunih i pojedinih hematoloških oboljenja.

Od prve uspešne ugradnje, izvršene 1965. čiji je životni vek iznosio samo 5 godina do danas mnogo toga se promenilo. Bitno je istaći da su promene išle na bolje, počev od novih i kvalitetnijih materijala, preko veličine i oblika implantata koji su se prilagođavali širini i dubini viličnih kostiju, pa sve do usavršavanja uređaja za snimanje područja glave. Sve te promene omogućuju dalji i konstantan razvoj oralne implantologije. Iako najmlađa, ova grana stomatologije se najbrže razvila. Danas je zanemarljiv procenat pacijenata koji dožive komplikaciju i on iznosi nepunih 5%. Vestacki zubi nikad nisu bili bliže prirodnim. Vreme koje dolazi pokazaće koje su granice do kojih ugradnja implanta može dosegnuti jer i dok čitate teks radi se na iznalaženju novih materijala i tehnika ugradnje.

Za više informacija o implantima i ugradnji implanata posetite sajt Ihdedental Serbia.