Depresija je jedina smrtonosna bolest koja se javlja u psihijatriji jer čak 15% depresivnih osoba odluči da izvrši samoubistvo. Da li je ovo dovoljno šokantno da bismo najzad prestali da ćutimo o depresiji i skrećemo pogled sa depresivnih osoba?!
Iako je depresija jedna od najčešćih bolesti danas, ona je zapravo stara koliko i civilizacija jer je jedna od prvih bolesti koje su opisane u medicini. Premda se najčešće povezuje sa tugom, depresija je mnogo više od „obične“ tuge. Važno je istaći da je normalno da čovek ponekad bude tužan i neraspoložen, ali to ne znači da je depresivan. Ali, kako da razlikujemo ova osećanja i znamo da li nam „preti“ depresija?
Kako da prepoznate depresiju?
Depresija kao stanje tuge, neraspoloženja i umora može da traje najmanje dve nedelje i uglavnom nije rezultat fizičke ili bolesti zavisnosti kako se često misli. Depresiju ćete najpre prepoznati po sumornom, depresivnom raspoloženju, nedostatku zadovoljstva, gubitku energije i osećanja hroničnog umora. Ostali simptomi depresije su smanjena koncentracija, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, osećanje inferiornosti i krivice, a depresivne osobe su takođe često pesimistične u pogledu budućnosti, imaju poremećaj sna i apetit im se naglo menja – ili se gubi ili se pak enormno povećava.
Kako da znate da li vas „napada“ depresija? Ako se navedeni simptomi razvijaju veoma brzo i ometaju vaš svakodnevni život, vrlo je verovatno da postajete depresivni i da je potrebno da potražite (stručnu) pomoć.
Koje vrste depresije postoje?
Postoji više vrsta depresija. Blaga depresija je najteža za uočavanje jer simptomi nisu toliko očigledni. Osoba uglavnom ima manje poteškoće u privatnom ili poslovnom okruženju, ali njihov svakodnevni život i aktivnosti nisu dovedeni u opasnost. Pa ipak, osoba koju muči blaga depresija sve se teže odlučuje da radi na sebi i ono što voli jer veruje da je manje vredna.
Umerena depresija je nešto ozbiljnija i ona može da utiče na svakodnevni život čoveka. Osobe u ovom slučaju počinju da izbegavaju kako posao, tako i druženje sa drugim ljudima. Velika depresija u potpunosti sputava normalno funkcionisanje osobe, kako privatno tako i poslovno, zbog čega ona oseća problem prilikom ispunjavanja dnevnih i ličnih zadataka.
Postoje i drugi, specifični oblici depresije, kao što su distimija (hronična i blaga depresija koja traje najmanje dve godine), bipolarni afektivni poremećaj (takozvana mračna depresija koja uzrokuje nagle smene pozitivnog i negativnog raspoloženja), sezonski afektivni poremećaj (takozvane zimske i letnje depresije, a promene raspoloženja zavise od godišnjeg doba), kao i postporođajna depresija (neke žene ubrzo posle porođaja postaju depresivne).
Koje su najčešće zablude o depresiji?
Depresija sa sobom nosi i mnoge zablude. Na primer, najčešća je ona koja podrazumeva da će depresija proći sama od sebe i da lečenje nije potrebno. U svakom slučaju depresije, lečenje je neophodno. Možda ne morate da tražite stručnu pomoć ili se okrećete medikamentima, već će biti dovoljni i prirodni načini da se rešite depresije, ali potrebno je da uradite nešto. Ili da makar pokušate, a onda potražite stručnu pomoć.
Takođe, depresija ne napada samo slabe i nemoćne, kako se često veruje, niti se leči jednostavnom promenom okoline. Depresija je ozbiljna bolest u psihijatriji i njenom lečenju je potrebno pristupiti isto tako ozbiljno.