Ljudi uglavnom ne razmišljaju o tome kakve posledice ostavlja neodogovorno odlaganje smeća, pre svega jer smatraju da je njihov negativan doprinos zanemarljiv. Šta ima veze ako bacite taj papirić od žvake ili opušak na pločnik ulice, zar ne? Međutim, ako uzmete u obzir da na desetine hiljada ljudi razmišlja slično, videćete da nemarno bacanje otpadaka zapravo ima dalekosežne posledice.
Ovakvo ponašanje je globalni fenomen. Rađena su različita istraživanja o stepenu zagađenja i navikama ljudi, kao i sistemima prevencije pre nego što se stvari zaista otrgnu kontroli. Iako uglavnom ne zurimo u pod kada hodamo, a još manje analiziramo kakvo se to smeće nalazi na ulici, skretanje pažnje na komunalni nered koji ostavljamo iza sebe nam pomaže da osvestimo naše loše navike.
Pakovanja i ostaci brze hrane
Papiri i kutije u kojima se nalazila brza hrana jedno su od najčešćih vrsta smeća na ulicama. Ljudima je jednostavno lakše da pakovanja bace bilo gde na pločnik nego da smeće drže uz sebe do prvog kontejnera ili kante. Pogotovo kada je reč o masnim papirima ili umrljanim pakovanjima, potrošači se mahom odlučuju da se odmah reše neugodnosti, te bace ostatke na ulicu, ne okrećući se. Ovaj tip smeća čini oko 33% ukupnog komunalnog nereda i jasno je da je u pitanju nemarnost i nekultura. Tu ulaze i ambalaže od kafa za poneti i ostala potrošna roba na koju ne obraćamo toliko pažnje kada jedemo s nogu ili usput konzumiramo napitke. Ne zaboravimo ni papiriće od žvaka ili same žvake koje se ostave na ulici.
Pikavci na sve strane
Da li ste znali da opušci od cigareta čine čak 50% ukupnog smeća na ulicama? Sigurno ste i sami primetili da pušači nakon konzumiranja prosto ugase cigaretu nogom i ne uklone pikavac. U pogledu otpadaka, elektronske cigarete i uređaji nove “heat-not-burn” tehnologije delimično rešavaju problem. Uzmite IQOS kao primer: iako ovaj uređaj koristi specijalne duvanske patrone koje imaju filter poput klasičnih cigareta, promenila se navika pušača. Nakon konzumiranja duvana putem ovakvih uređaja, pušači će verovatno vratiti iskorišćenu patronu u paklicu jer ne emituje neprijatne mirise.
Plastika i različite vrste ambalaže
Još jedan problem čine plastične flaše i kese koje se ne odlažu na propisan način. Plastika ostavlja ozbiljne posledice po našu životnu sredinu, a uprkos tome – čak 91% plastike se ne reciklira. Kad je reč o Srbiji, svaki građanin dnevno napravi oko kilogram smeća, ali je reciklaža još uvek na niskom nivou. Različite kampanje pokušavaju da podstaknu građane da budu samosvesniji kada je reč o potrošačkim odlukama, odlaganju otpada i njegovom razvrstavanju. Kupci se podstiču da koriste eko torbe i platnene cegere kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa. Vrednost reciklaže aluminijuma takođe još uvek nije prepoznata na našim prostorima. Ovaj materijal se može beskonačno mnogo puta reciklirati, čime se smanjuje potreba za rudnom eksploatacijom. Međutim, kod nas ovakva kultura reciklaže još uvek nije zaživela.
Stare navike je i dalje teško iskoreniti, a zasigurno je potrebna i edukacija o važnosti odgovornog odlaganja smeća. Bez ikakve sumnje – prvi korak ka zdravijem okruženju, čistijim ulicama i bezbednijoj sredini počinje od nas samih.