Najveći mitovi savremene medicine su da moždani i srčani udar jesu najopasniji po život čoveka. Ono što o njima treba da znamo, a sigurno nije u sferi mitologije jeste, da mogu uticati na sve segmente života i sve uzraste, posebno u ovim godinama pandemije, koje su pokazale da oni koji su preležali Covid-19 jesu u posebnom riziku od srčanog i moždanog udara. U Srbiji je situacija zabrinjavajuća. Moždani udar je prvi uzrok smrtnosti u našoj zemlji. U svetu smo u samom vrhu po broju obolelih što govori o vrlo zabrinjavajućem zdravstvenom stanju naše nacije.
Šta je moždani udar?
Kako bismo svakodnevno normalno fukcionisali, važno je da je ceo organizam u dobrom stanju, da brinemo o njegovom zdravlju i trudimo se da zdravom ishranom i zdravim životom utičemo da naše telo, ali i naš mozak ,odgovori na izazove ovog surovog ritma svakodnevnice, koji često otežava normalan život i ostavlja neke trajne posledice na zdravlje i funkcionisanje organa, posebno mozga. Kako bi očuvali mozak i njegove funkcije, neophodno je da se do njega, putem krvi dopremaju kiseonik i hranljive materije. Ukoliko krvni ugrušak stane na put kiseoniku i hranljivim materijama ili pukne krvi sud, dolazi do oštećenja mozga i smrti moždanih ćelija, što dovodi do moždanog udara. U najvećem broju slučajeva moždani udar nastaje kada se krvni sud zapuši ugruškom. U Srbiji na svakih 20 minuta, a sa pandemijom se to verovatno pomerilo i na kraći interval, jedna osoba doživi moždani udar, a na svakih sat vremena, pa i kraće, neko umre od moždanog udara. Češće se dešava starijim osobama, međutim, u poslednje vreme sve češće se dešava i mlađim, radnosposobnim osobama koje zbog invaliditeta izazvanog moždanim udarom značajno utiču na sve segmente života.
Prevencija i faktori rizika
Prevencija i dalje daje najbolje rezultate u lečenju od moždanog udara, pored svih novih terapijskih mogućnosti u lečenju. Studije pokazuju da se 80% moždanih udara može sprečiti. Najbolji način prevencije su rano otkrivanje i lečenje faktora rizika kao što su arterijska hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčane bolesti, povišenog pritiska, fizička neaktivnost, pušanje, opojne droge, alkohol.. Međutim, na neke faktore rizika možemo da utičemo, ali na neke, nažalost, ne možemo. Na neke faktore rizika se ne može uticati, a to su činjenice da muškarci češće dožive moždani udar od žena, ali kod žena je smrtnost veća; rizik od moždanog udara raste sa godinama; moždani udar je dva puta češći kod pripadnika crne rase no kod pripadnika bele; u većem riziku su osobe kod kojih je neko u porodici već doživeo moždani udar. Postoje faktori rizika na koje se može uticati, pa osobe sa povišenim krvnim pritiskom, regulaciom pritiska smanjuju rizik do 40%; korekcija povišenih masnoća u krvi, takođe, znatno smanjuje rizik; kontrola šećerne bolesti smanjuje rizik; strastveni pušači su u dva puta većem riziku od onih koji povremeno puše.
Ono što je najvažnije, za oba pola u svim starosnim uzrastima, da fizička aktivnost, čašica-dve alkohola, posebno vina, mediteranska ishrana sa puno voća, povrća i ribe, štite od moždanog udara, ali utiču i na celokupno bolje stanje organizma.