Katarakta je očno oboljenje koje se javlja kod velikog broja ljudi, od najstarijih do izuzetno mladih. Odlikuje je zamućenje očnog sočiva koje progresivno postaje sve veće i veće.
Tipični simptomi katarakte uključuju zamućen vid, tkz. „dupli vid”, povećanje kratkovidosti, i drugi. Katarakta oka negativno utiče na svakodnevni život ljudi, jer otežava obavljanje svakodnevnih poslova, a jedini način za lečenje katarakte jeste rutinska operacija kada se zamućeno sočivo zameni veštačkim, nakon čega dolazi do potpunog oporavka vida.
Dijagnoza katarakte je izuzetno jednostavna, i postavlja se oftalmoskopijom.
Vrste katarakte
Razlikujemo više vrsta katarakti, koje se mogu klasifikovati prema sledećim parametrima:
- U zavisnosti od vremena nastanka:
U ovu vrstu katarakti ubrajamo urođenu, mladalačku i staračku kataraktu. Staračka katarakta uglavnom nastaje kao posledica starenja i ona je najrasprostranjeniji tip katarakte dok se za urođenu kataraktu ne zna uvek tačan uzrok, ali se smatra da ona nije proizvod genetskog oboljenja, već virusne infekcije koja se razvije u majčinoj utrobi tokom prvih meseci trudnoće. Srećom, ona se, kao i drugi tipovi katarakte, uspešno leči, što omogućava normalan razvoj vida kod deteta.
- Prema uzroku
Starenje nije jedini uzrok za kataraktu, te se može izvršiti i podela prema uzroku. U ovu grupu katarakti spadaju traumatska katarakta (nastaje kao posledica fizičke povrede), Cataracta elektrica, Cataracta complicate (katarakta kao posledica drugih, težih očnih oboljenja ili kao posledica neke druge bolesti organizma), Cataracta diabetica (kao posledica dijabetesa) i Cataracta tetanica.
- Prema stepenu zamućenja i izgledu zamućenja oka
Katarakta može biti progresivna i stacionarna. Progresivna katarakta pogoršava opšte stanje prolaskom vremena, dok stacionarna katarakta ne pogoršava. Što se tiče izgleda zamućenja sočiva, ono može biti u obliku:
- Vretena;
- Zvezde;
- Diska;
- Prašine;
- Tačka.
Takođe, stepen zamućenja sočiva može biti delimično ili u celini.
- Prema mestu zamućenja
Katarakta ne pogađa uvek isti deo oka, niti zahvata istu veličinu. Prema “lokalizaciji” zamućenja, katarakta može biti Centralna, Periferna, Ekvatorijalna, ili se može javiti na prednjoj i zadnjoj kapsuli, kao i prednjem i zadnjem korteksu.
Prevencija katarakte
Postoji nekoliko načina da smanjimo mogućnost pojave katarakte, a u mere prevencije uglavnom ubrajamo:
- Nošenje zaštitnih naočara ili sočiva od UV svetla;
- Zdrava ishrana;
- Redovan san;
- Izbegavanje štetnih supstanci kao što su alkohol i cigarete.
Međutim, ukoliko primetimo da imamo simptome katarakte, ne treba paničiti, pošto katarakta sama po sebi nije hitno stanje (osim u ekstremnim, izuzetno retkim slučajevima). O hitnosti operacije odlučuje oftalmolog u konsultacijama sa pacijentom i uticajem koje katarakta ima na njegov/njen dnevni život.
Vrste sočiva koja se ugrađuju prilikom operacije katarakte
Pored različitih tipova katarakte postoje i različite vrste intraokularnih sočiva koja se „ugrađuju” pacijentima. Njihovom ugradnjom se u ogromnoj većini slučajeva pacijent rešava potrebe za nošenjem naočara, osim u pojedinim retkim slučajevima. Ova sočiva se mogu podeliti na:
- Standardna sočiva – njihovom ugradnjom, pacijentu se omogućava dobar vid na daljinu
- Premium sočiva – njihovom ugradnjom, pacijent dobija dobar vid i na daljinu i na blizinu.
Naravno, ne odgovaraju sva sočiva svim pacijentima. Odabir pravog sočiva umnogome zavisi od potreba pacijenata, kao i od rezultata pregleda kod oftalmologa.