U Srbiji sve je manje mladih koji se interesuju za neki zanat. Upravo zanatlije postale su problem o kojem svi polemišu. U srednjim stručnim školama sve je manje mesta za zanatlije, mnogi profili su ugašeni pa se više đaci ne interesuju za zanimanja kao što je moler, limar, keramičar.

Mnogi stručnjaci tvrde da je rešenje ovog problema zapravo u dualnom obrazovanju. Ovakvo obrazovanje u Evropi odavno postoji, a kod nas tek poneka srednja škola dala je priliku svojim đacima da osim teorije koja se uči u klupama, tokom svog školovanja provedu i vreme na praksi u nekoj kompaniji ili firmi i tako steknu dragoceno iskustvo.

Ovakav sistem obrazovanja nastao je u Nemačkoj, a kod nas se postepeno uvodi u škole.

Osim benefita za srednjoškolce, kroz dualno obrazovanje lokalna preduzeća imaju priliku da tokom prakse daju priliku mladim ljudima i da se zadrže u tom preduzeću.

Ovakav način školovanja mogao bi da bude dvostruko koristan, jer mali imaju priliku da nauče kako da se snađu u praksi, a kompanije dobijaju mlade zaposlene i pripremaju ih kako da se snađu u radnom okruženju.

Osim što je bitna sposobnost i spretnost, za zaposlenje važna je želja i interesovanje, jer upravo mlad čovek koji pokaže interesovanje za rad i usavršavanje, može da bude zaposlen u nekoj od kompanija kod kojih je bio na praksi. Zanati imaju i te kakav potencijal, posebno su sada na ceni, jer nema mnogo ljudi, ponajmanje mladih koji bi bili moler, automehaničar, staklorezac i sl. A ne zaboravite, u Evropi su i te kako tražena zanimanja kao što je moler, građevinac ili recimo vozač, zato dobro razmislite čime biste da se bavite u životu.

Kako je nastalo dualno obrazovanje?

Projekat dulnog obarzovanja nastao je u Nemačkoj, a usvojile su ga i druge evropske zemlje. Specijalizovana praksa za određena zanimanja još od samog početka školovanja veoma je važna za srednjoškolce, jer se odmah tako uvode u svet posla.

Tako je švajcarski model obrazovanja odličan za mlade ljude. Naime, svako odmah po upisu u srednju školu, posebno na neki zanat ima priliku da stiče i teorijska i praktična znanja. Naime, preko 130 obrazovanih profila se može pronaći u okviru ovog švajcarskog modela, pa ako biste da budete kuval, kelner, moler, konobar, tesar ili kamenorezac u Švajcarskoj, ne brinite praksu ćete imati, a time ćete i ispeći zanat u nekoj kompaniji ili radionici koja će vam pružiti neophodna praktična znanja.

O uspešnom modelu dualnog obrazovanja svedoče i nemački srednjoškolci koji nakon stečenog srednjeg obrazovanja najčešće imaju priliku i da se zaposle u firmi u kojoj su imali praksu i u kojoj su se pokazali kao vredni i odgovorni radnici. U našoj zemlji pozitivnih primera ima, posebno u vojvođanskim srednjim stručnim školama.

Iako su u žiži interesovanja IT stručnjaci, potražnja za kvalifikovanom radnom snagom nije samo u inostranstvu, već je to slučaj i sa našom zemljom. I kod nas se sve vise traži kovač, stolar, moler, kuvar, zato bi trebalo na vreme osmisliti svoj cilj, jer kad čovek zna šta želi onda je sve mnogo lakše.