Vršnjačko nasilje je pojava koja se, nažalost, sve češće dešava u školskom dvorištu i učionicama i u tom pogledu gotovo nijedna zemlja na svetu ne predstavlja izuzetak. Svaka država pokušava da ovaj problem reši na svoj način, ali se čini da je vršnjačko nasilje u srednjim školama sve učestaliji problem.
Samo u poslednja tri meseca gotovo polovina učenika u Srbiji je više puta doživela neki oblik vršnjačkog nasilja. Najzastupljeniji vid nasilja je verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži. U poslednje vreme prisutno je sve više udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, slanje uznemirujućih sms poruka.
Često čujemo da su ovo dečiji problemi koji su deo odrastanja, da su i starije generacije prolazile kroz isto i kako će se sve to već nekako razrešiti samo od sebe. Međutim, ne bi trebalo olako preći preko toga, jer deca koja trpe ovaj vid nasilja neophodna je stručna pomoć, kako nastavnog kadra, tako i stručnjaka. Ovakva dešavanja mogu trajno oštetiti ili uništiti nečiji život. Svi u našem društvu svesni su da nasilje postoji i da poprima sve brutalnije razmere, ali kako ga sprečiti i kako se boriti sa njim?
Koren vršnjačkog nasilja
Mnogi stručnjaci tvrde da se koreni vršnjačkog nasilja kriju upravo u predškolskom uzrastu. Roditelji često čuju da im se dete požali da ga u vrtiću drugari iz grupe ne vole, da ga isključuju iz igre ili da ga ignorišu. Jedno dete (ili više njih) počinje agresivno da se ponaša prema drugom sa namerom da kod njega izazove strah, da mu nanese bol (fizičku i psihičku), povredi njegova osećanja, ugrozi samopouzdanje ili ugled. Gotovo je zastrašujuće da tako mala deca znaju kako da povrede drugo dete. Dete koje je maltretirano povlači se u sebe, postaje nesigurno, izbegava društvo, odbija da ide u školu ili vrtić.
Tinejdžer koji je žrtva nasilja lako se prepoznaje, jer se iz srednje škole vraća kući u suzama zato što ga drugi učenici iz razreda ismevaju ili mu se rugaju, a neretko i fizički maltretiraju. Različiti su načini na koji se nasilje sprovodi, može biti individualno ‚‚jedan na jedan”, a najčešće je cilj da se cela grupa okrene protiv jednog deteta. Povoda za maltretiranje ima raznih, ali razlog je uvek isti – demonstracija moći nad nekim ko je slabiji, kao i dokazivanje u društvu.
Kako rešiti problem nasilja u srednjim školama?
Najvažnije je da su učenici su okruženi profesorima koji imaju odlična praktična znanja iz pedagogije. Kako bi se sprečilo svako agresivno ponašanje učenika posebna pažnja treba da se posveti saradnji škole sa roditeljima. U privatnim srednjim školama posebna pažnja posvećuje se izgradnji dobre saradnje učenika sa razrednim starešinom i psihologom škole, jer na taj način se učenicima daje osećaj sigurnosti da u svakom trenutku imaju bliske osobe kojima mogu da se obrate. Upravo je ovaj sistem dodatno osnažen u privatnim srednjim školama.
Vršnjačko nasilje u školama i van njIh je problem sa kojim se udruženo moraju baviti država, obrazovne institucije i roditelji. Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih izazova svakog društva 21. veka. Najvažniju ulogu u rešavanju nasilja među decom imaju sama deca, tinejdžeri i mladi ljudi. Moramo da shvatimo da je ovo veoma važan period u životu svakog deteta koje treba da se pamti kao jedno od najlepših doba života svakog pojedinca. Iz tog razloga u privatnim srednjim školama posebna pažnja pridaje se razgovoru sa mladim ljudima. Na ovaj način razvija se poverenje između đaka i profesora ali i psihologa škole. Deca se osećaju slobodno da se njima obrate ukoliko imaju neku dilemu, izazov ili problem. Ovo je jako važan korak u rešavanju vršnjačkog nasilja.
