Već decenijama, pa i vekovima unazad, Beograd je najvažnija geografska i geopolitička tačka na Balkanu. Ova, slobodno možemo reći metropola, sve ostale balkanske gradove baca u senku pre svega svojom veličinom. Zagreb, Sarajevo, Sofija, Podgorica, Skoplje, Bukurešt, Tirana – kada je reč o veličini nijedan od nabrojanih gradova Beogradu nije ni blizu. Beogradski univerzitet se na svim listama na kojima se upoređuju različiti svetski univerziteti kotira daleko isped drugih balkanskih univerziteta. Grad kroz koji teku dve velike reke – Sava i Dunav, nekako je oduvek bio ponosit. A ima zašto i da bude.

Kratka istorija Beograda

Glavni grad Republike Srbije je ujedno i njen najveći grad. Osnovali su ga Kelti još u 3. veku pre nove ere. U vreme kada su Rimljani harali Evropom bio je poznat pod imenom Singidunum, a ime „Beligrad“ odnosno Beograd je prvi put zabeleženo tek 878. godine. Kroz istoriju, Beograd je bio prestonica mnogih država, kako kraljevina, tako i republika.

Hosteli, hoteli i apartmani u Beogradu

Shodno broju turista koji ga svakodnevno posećuje Beograd ima i velike smeštajne kapacitete. Za hostele, hotele i apartmane u Beogradu možemo reći da su vrlo pristupačni što se cena noćenja tiče. Turisti se, međutim, sve češće odlučuju da odsednu u nekom od mnogobrojnih apartmana u Beogradu. Uz pristupačne cene, njihove odlične lokacije, komfor, kao i dozu privatnosti koju garantuju, apartmani u Beogradu idealan su smeštaj kako za one koji dolaze sami, tako i za one koji našu prestonicu posećuju u društvu porodice ili prijatelja.

Apartmana u Beogradu zahvaljujući visokoj potražnji ima sve više. Naš glavni grad ne zaostaje mnogo ni za jednim svetskim i evropskim trendom, pa tako ni za razvojem ovakvih alternativnih načina smeštaja.

Ekonomski, privredni i kulturni centar Republike Srbije

Beograd nije samo glavni i najveći grad u Srbiji. Istovremeno on je njeno ekonomsko, privredno i kulturno središte. U njemu je smešteno i sedište Narodne banke Srbije. Svoja sedišta upravo u ovom gradu imaju i najveće srpske kompanije (Er Srbija, Delta Holding, Telekom Srbija i druge). Na njegovoj teritoriji svoje kancelarije smestile su i mnoge evropske, pa i svetske kompanije.

U Beogradu se takođe održava veliki broj kulturnih manifestacija poput FEST-a, BITEF-a, BEMUS-a, BELEF-a, Beogradskog sajma knjiga, Beogradskog festivala piva i drugih. Sve važne kulturne institucije nalaze se u ovom gradu: Srpska akademija nauka i umetnosti, Istorijski arhiv Beograda, kao i Narodna biblioteka Srbije. Svoju adresu na beogradskoj teritoriji pored Narodnog imaju i druga mnogobrojna pozorišta. O srpskoj istoriji i kulturi može se mnogo saznati i obilaskom muzeja našeg glavnog grada.

Razvoj beogradskog turizma

Nakon 2000. godine kada su ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije konačno završeni, a politička situacija u Srbiji znatno izmenjena, Beograd se polako počinje razvijati i sve više privlačiti turiste iz celog sveta. Kalemegdan, Knez Mihajlova ulica i Skadarlija tri su najveće turističke atrakcije našeg glavnog grada.

Za njima ne zaostaju mnogo ni Hram Svetog Save, Stari dvor, Terazije, Studentski trg, Ada Ciganlija, Topčider, kao ni Kuća Cveća koju od svih turista najrađe posećuju oni iz susednih država (Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije).

Beograd se daleko pročuo i po velikom broju kafana, klubova i splavova u kojima se do ranih jutarnjih sati uživa uz najrazličitije muzičke žanrove.